Srijeda najtezi dan u skoli, sjedmo mi na satu kirurgije, doktor polako ispituje redom a mene stisao stra, nisam dobro naucio i necu da odgovaram. Kad se zacu buka u hodniku, vriska i galama. Brzo doktor izadje iz razreda i mi za njim. Kad ono u hodniku stoje neki ljudi u crnom naoruzani do zuba. A ispred njih nekolimo mrtvih đaka. Brzo smo se vratili nazad u razred skoro uplakani od straha. Ulazni jedan od onih ljudi u razred i kaze nam da ne pokusavamo nista inace cemo zavrsiti kao i oni đaci koji su ubijeni. Svi smo se kupili u jedan cosak razreda. Ubrzo su se pojavili policija, hitna, vatogasci, vojska i svi su okruzili skolu. Rekli su preko razglasa da su teroristi u skoli i da traze velike pare a za uzvrat nece dici skolu u zrak. Eh tad sam znao da smo u jako velikim problemima. Policija je pokusala stupiti u kontakt s njima da sto vise oduze pregovore ne bi li smislili neko riješenje. No vrijeme je prolazilo i prolazilo a riješenja nije bilo. Teroristi su se razljutili i rekli da je bomba aktivirana. Nakon toga policija je odlucila upasti u skolu, culi su se pucnjevi u skoli na sve strane, najednom jedna jaka eksplozija zbog koje se strasno trznem, pogledam oko sebe i shvatim da sam kod kue u krevetu i da je to sve bio samo san.
Nema komentara:
Objavi komentar