Hodao sam ulicom. Odjednom mi je prišao nepoznat čovjek u odjelu. Rekao je kako me hitno treba predsjednik. Ja šta ću, nemam izbora, pođem sa njim. Došli smo kod predsjednika i ja sam sjeo. Rekao mi je da nemam razloga za strah. Ponudio mi je čašu vode i rekao kako NASA hoće da pošalje četrdeset ljudi na Mars. Ja začuđeno upitam kakve veze ja imam s tim. On mi je onda rekao da sam ja izabran da budem jedan od tih ljudi. Meni koliko je bilo drago, toliko me bilo i strah. Bilo me strah jer je to nepoznato područje i ne znam da li je sigurno. Ipak niko do tada još nije bio na Marsu. Nakon dugog razmišljanja pristao sam da ću ići na Mars sa ostalih trideset devet ljudi. Pripremali su me za put. Bile su to žestoke pripreme. Bližio se dan polaska. Ja sam bio uzbuđen ko nikad. Napokon došao i taj dan. Bio sam spreman za put. Smjestili smo se i počelo je odbrojavanje. Kad ja došlo do nule poletjeli smo. Tako smo mi putovali do Marsa. Sve je bilo uredu. Kad smo se približavali Marsu, prema nama je išao meteor. Izbila je panika. Meteor je išao pravo prema nama i nismo ga mogli izbjeći. Približavao se približavao, a mi smo samo čekali da udari u nas. Samo što nije udario i ubio nas sve, odjednom je zazvonio mobitel i ja sam se probudio u svojoj sobi. Bio je to samo jedan strašan san.
Nema komentara:
Objavi komentar