Naši Snovi 80

Petak jutro ja ustajem , perem zube,češljam se i uzimam torbu i krećem za školu..Vraćam se iz škole,zovni mi moj mobilni telefon i javljam se..Zvao me je prijatelj rekao mi je da su otvorene prijave za Glazbenu školu i ja se okupam,presvučem i odem da se prijavim riješim i to..Dođem kući i počinjem sanjati o nastupu..
SAN kreće..
Preda mnom je velika bina,a na njoj je postavljeni instrumenti za veliki koncerti..Gase se svijetla u dvorani i ostaje samo jedno upaljeno.. Ono koje osvetljava mjesto na kojemu ću se ja za nekoliko trenutaka naći..Čuje se aplauzi,a članovi moga orkestra izlaze za mnom i moj dirigent..Dok hodam do mjesta namenjenog mojem orkestru, publika ne štedi dlanove.Flauta u mojim rukama presijava se pod svetlošcu jakog reflektora.Taj sjaj ostaje da lebdi tu, u velikoj dvorani kolarceve zadužbine...Ostaje i ostavlja me..Ostavlja me muzici, orkestru i publici, onda poklanjam se i započinjem prve taktove mocartovog Koncerta za flautu, harfu i orkestar..Muzika i ja polako postajemo jedno.Živimo zajedno taj trenutak koji djeluje svečano...Ostaje zapisana negdje duboko u meni...Ali onda se dešava nešto neočekivano...Potpuno me obuzima takav čudesan osječaj,melodija i ja više nisam ja..Više se ne osecam kao stvarno bice...
Živim svoju bajku iz djetinstva,a dugi trzajevi više ne postoje..Orkestar je sve tiši,ostajemo tu samo moja muzika i ja, a ona se razliva po celoj dvorani...Dolazim do kraja kompozicije.Ne želim da završim, ali ipak to činimOtvaram oči i.. Postajem svijesna stvarnosti...Nalazim se u svečanoj Sali muzičke škole, iza mene se nalazi klavir, a ispred mene pedesetak ljudi koji su se tu slucajno zatekli...