Naši Snovi 75

Jeste li ikad nešto toliko dobro i uzbudljivo sanjali da ste poželjeli da se vratite u san iako je to nemoguće?Ako vi niste, ja jesam...
Sanjao sam tajnu vojsku koja suzbija kriminal u Africi.Imao sam pušku u ruci koja je napravljena 1947 godine.Sigurno se pitate koja je to puška?
To je Automatski Kalašnjikov 1947 poznatiji kao AK-47.Bio je veoma težak i grub, nije nikako praktičan, znam da služi za ubijanje i samoobranu.
Uputili smo se kroz Afričke džungle sa terencima.Osjećaj vam opisati ne mogu, zvuk prirode, vode, miris i svjež zrak, nešto što se riječima teško može opisati.Uživao sam u tim Afričkim čarima sve dok se nije desilo nešto neočekivano, a to je pucanj u džungli koji se čuo tako daleko da su se svi sa terencima zaustavili.Napustili smo terence i uputili smo se do mjesta gdje se čuo pucanj, ali kad smo stigli tamo imali smo šta vidjeti.Dva čovjeka pucali su u zebru kako bi se prehranili i održali sebe i obitelj na životu.Pošto smo mi bili vojska koja pomaže ljudima u Africi i vojska koja suzbija kriminal u Africi, odlučili smo pomoći tim ljudima da odvuku zebru do mjesta odredišta, točnije do njihovih šatora.Krenuli smo do njihovih šatora i bio sam veoma uzbuđen, jer sam želio znati kako to izgleda i kakva je zapravo Afrička kultura.Zaputio sam se zajedno sa vojskom tamo i nažalost jutro u Europi me probudilo i zvuk prokletih gradskih automobila i gradskog zvuka.Toliko o mojoj Afričkoj avanturi i snu u koji se nažalost ne mogu vratiti.

Naši Snovi 74

Jedan dan nakon sto sam zavrsio sa skolom krenem polako kuci. Bio bas neki fini dan niti hladno niti vruce, za setnje se ubilo pa reko polako cu do kuce mozda i koga sretnem vani pa se zadrzim malo. Najednom svi počeše gledati u nebno pa i ja pogledam kad ono ogroman meteor ide prema zemlji. Ljudi su se uspaničili počeli bježati, ni ja nisam vise bio tako dobre volje i nisam vise polako isao kuci nego trčeći. Nakon samo dvije minute meteor je pao negdje na zemlju i digla se strašna prašina na nebu koja je prekrila sunce i onaj prelijepi dan je nestao. Nebo se jako zacrnilo prosarano crvenom bojom, sve mi je to licilo na smak svijeta, prepao sam se kao nikad do tad u zivotu. Dosao sam kuci gdje su me docekali mama i tata i rekli mi da moramo ici u skloniste. Skloniste je bilo ogromno a nalazilo se u obliznjem brdu. Dosli smo tamo a bilo je vec jako jako puno ljudi. Prepao sam se da nece biti vise mjesta, ali ipak smo svi stali a to je bio kao mali grad u brdu, bili su tu marketi, kuce i sve ostalo potrebno za zivot. U jednom trenutku cujem kako me zove mama i govori mi da se probudim odjednom otvorim oci i skontam da je to bio samo san a mama mi govori da se pozurim spremiti jer kasnim u skolu.

Naši Snovi 73

Ležala sam u krevetu i razmišljala o svemu. O njemu, o školi, o problemima, najboljoj drugarici... Ubrzo počinjem da sanjam, jedan jako zanimljiv san.Vedra noć. Zrikavci u horu pjevaju svoju jednoličnu pjesmu, čuje se samo poneki automobil koji prolazi kroz ulicu. Miris ljeta me omamljuje. Pokušavam da zaspim, ali lupanje košarkaške lopte na terenu pored moje kuće mi ne da. Stavljam jastuk preko glave, ali znojim se. Slušalice su mi pokvarene jer ih je sestra koristila za pecanje riba u akvarijumu. Zatvaram veliki prozor i vrata od terase. Ne vrijedi, treba mi svježeg vazduha pa ih ponovo otvaram. Prošla je ponoć. Premorena sam. Lopta lupa o svaku moju misao, ne mogu da je ne čujem! Skačem iz kreveta i bjesna izlećem napolje. U prolazu ogrćem lagani bijeli džemper pošto sam u spavaćici. Hoću da vidim ko se to zabavlja budeći cijelo naselje. Uz sjaj srebrenog mjeseca i nekoliko bandera koje jedva da rade, nazirem jednu osobu. Srce mi sve jače lupa kako joj se približavam. Neki dečko. Kreće se po terenu kao da se nalazi usred važne životne utakmice.

- Zar toliko voliš basket da moraš i noću da igraš? - upitala sam ga ljutito. Nije me čak ni pogledao.

- Čuješ li me? Nastavio je da tapka loptu. Tap, tap i koš.

- Lupaš već tri sata, ne mogu da spavam! - viknula sam, ali nije se osvrnuo. Stvarno mi ide na živce! Stavio je loptu između ruke i rebra i krenuo ka flašici sa vodom. Nije me ni pogledao. Obrisao se znojnicom, popio gutljaj i napokon se okrenuo ka meni. Preseklo me je preko stomaka.

- Što ne spavaš? - pitao me je. Stajala sam u nevjerici.

- To bih ja tebe trebala da pitam. Ne mogu da zaspim. Lupaš ovde već satima. Zna se za šta služi noć, za spavanje, a ne za treskanje. A ja ne mogu da spavam zbog tebe - već prilično iznervirana povisila sam ton.

Uzeo je loptu i nastavio po starom. Tap-tap i koš. Ponovo. Onda se odmaknuo podalje od koša, zaletio i zakucao najglasnije i najjače što je mogao. Gotovo. Sreća i uzbuđenje zbog njegove pojave, nestali su. Bjes je bio sve jači.

- Baš si uporan, a? - trudila sam se da djelujem pribrano, pošto sam u tom trenutku bila u stanju da ga zgazim. - Vidi, ovako, jako loše igraš basket. Zato prekini jer moram da spavam, nerviraš me! Kao da se ne obraćam njemu, bacio je još jednom loptu prema košu. Nisam imala više snage da se natežem sa njim.

- Slatka si kad se ljutiš. Možda bi izgledala još slađe da sad nisi sklonila taj pramen iza uveta - u nevjerici sam slušala šta mi govori.

Odustala sam. Podigla sam ruke i krenula prema kući. Nije se više čulo lupanje lopte. Možda sam uspjela?

- Imam uslov - rekao je.

- A je l' Sad ćemo i da se uslovljavamo?

- Pa, ako hoćeš da spavaš, da - držao je loptu sa obje ruke. Pogledala sam ga u stranu, prekrstila ruke i rekla:

- Da čujem.

- Igraćemo jedan na jedan. Ako pobjediš, moći ćeš mirno da spavaš. A ako kojim slučajem pobjedim ja, nećeš spavati. Nadam se da si spremna za izazov - bio je prilično samouvjeren.

- Ti si divljak, ali prihvatam. Samo ćeš morati malo da sačekaš jer ne umijem dobro da zakucavam u spavaćici.

Čula sam kako se smije, to je i meni izmamilo osmijeh. Otišla sam kući da se presvučem. Posle nekoliko minuta stajala sam nasuprot njemu u crnim helankama i bijeloj užoj majici. On je imao plavi široki šorc, crnu majicu bez rukava i patike za basket, izgledalo je kao da sam njegova lična čirlidersica koja ga prati na utakmicama.

- Spremna sam - rekla sam namještajući kosu.

- Vidjećemo - odgovorio je.

Jedino što sam znala o košarci bio je dvokorak iz kojeg sam dobila 5 na fizičkom. Znala sam da mi je poraz zagarantovan.

I obračun je počeo. Desetak minuta kasnije on je vodio sa tri koša, ali me je pustio jednom da pogodim pošto se namjerno bacio na pod kako bih imala slobodno bacanje. Već sam bila premorena.

- Pa ti nemaš pojma - rekao je i počeo da se smije. Složila sam facu koja je govorila kako je jadan što provocira. Napravila sam korak kako bih se domogla lopte koju je držao iza sebe. Ruku u kojoj mu je bila lopta pomjerio je iza mene i isto uradio drugom tako da me je blokirao. Stajala sam ispred njega onemogućena da napravim bilo kakav pokret. Srce mi je lupalo sve jače i brže. Nasmejao se blago, najljepše. Pogledala sam ga u oči i jedino što sam u njima vidjela bio je odsjaj. Caklile su se. Zbrka misli. Približio je usne mojima.

- Ćao - tiho je rekao i nasmijao se. Zatvorila sam oči i prepustila se trenutku. Počeo je lagano da me ljubi. Stavila sam ruke oko njegovog vrata i začula lupkanje lopte. Prvi udarac bio je jak, zatim je počela sve sitnije da lupa dok nije stala. Uhvatio me oko struka. Leptirići u stomaku su poletjeli. Ljubio me je sve jače. Zažmurila sam...

Kada sam sledeći put otvorila oči, nalazila sam se u krevetu. Shvatila sam da je sve to bio san.

Naši Snovi 72

Jedan dan vracam se iz skole kuci, nako umoran, tezak dan u skoli, prvo se presvucem pa odem nesto pojesti. Tad dolaze mama i tata kuci i kazu mi jednu jako tuznu vijest. Rekli su da se selimo iz Bosne idemo u Njemacku u potrazi za boljim zivotom. To me je jako pogodilo, jer ja ne mogu bez svog kraja i bez svoga drustva, ako odemo tamo nikad ih vise necu ni vidjeti a tamo cu se tesko uklopiti. Molio sam ih darazmisle jos malo ali oni mi govore da nema druge da se moramo seliti. Nakon nekoliko dana spremanja i pripremanja za „bolji život“ krenuli smo u Njemačku. Za mene je to bio najtezi dan u zivotu, nisam se mogao pomiriti sa tim da nema vise stare raje. Dolazimo u neki grad u Njemačkoj za koji nikad nisam ni cuo, tata je rekao da cemo sad tu zivjeti. Onda sam vidio da tu nema vise ni izlazaka ni naseg opijanja. U trenutku kad ulazimo u nas novi stan odjednom pocne nesto da pisti. Trznem se naglo i vidim da mi svira alaram da moram ustati a da je ovo bio jedan ruzan san i bilo mi je previse drago sto sam i dalje u Bosni i sto je moja raja tu.

Naši Snovi 71

Bio je lijep i sunčan dan. Ja sam sjedio u svom dvoru i pio čaj. Pored mene je bila moja princeza, moja najveća ljubav. Pričali smo o djeci, razgovarali kako će im biti ime, šta će biti kad odrastu. No prije toga morali smo se vjenčati, a za to smo morali sačekati mog oca da se vrati sa sastanka o mirovnom sporazumu. Sve smo isplanirali. Napravili pozivnice za vjenčanje. Moji osobni krojači su na napravili svečenu odjeću za vjenčanje koja je bila pozlaćena. Sve je moralo biti savršeno. Bližio se taj dan, otac samo što se nije vratio. Mi smo bili jako nestrpljivi i nismo mogli dočekati. Napokon, otac se vratio. Tu večer je bila gozba u čast povratka moga oca i pravi trenutak da ja i moja princeza javno pozovemo sve na naše vjenčanje. Tu noć se slavilo do jutra. Svanuo je novi dan. Trebalo je sve pripremiti. Dok su naše sluge pripramale dvor za bal, ukrašavali našu kočiju mi smo odmarali. Sve je bilo spremno za sutrašnje vjenčanje. Ujutro smo se uputili prema crkvi. Čekao sam svoju ljubav. Napokon, ona dolazi. Kako je samo lijepa. Kad smo stali pred oltar, počela je standardna priča kao i kod svakog vjenčanja. Upita mene da li je uzimam za ženu. Ja krenu reći "DA" kad ono nešto zazvoni. To je bio alarm. Ustao sam, sve mi nejasno. Onda sam shvatio da je to sve bio jedan lijep san. To mi je jedan od najljepših snova što sam sanjao.

Naši Snovi 70

Tog prekrasnog dana sam otisao do grada, setajuci, gledao sam bogate ljude. Prolazim kroz glavno setaliste grada, i tamo vidim jedan mali kiosk, u kom se prodaje lutrija. Gledam ljude ispred, cemu li se oni nadaju... Pogledam pored zlataru, i zamislim kolika je njena vrijednost. Pogledam u ljude koji kupuju lutriju i mislim, kako neko moze dobiti te silne pare, i kupiti istu takvu zlataru i biti bogat. Spustim ruku u dzep i osjetim nesto sitnisa, prebrojim to malo para i vidim da imam knap za lutriju, odem do kioska, stanem u red, guzva mala... Dodjem i ja na red, uzmem olovku i zapisem svih 7 brojeva: "8,7,23,14,15,29,1". Uzmem listic i idem kuci, misleci "Hjoj na sta ja dadoh pare.". I tako ja dosao kuci ukljucim TV, pogledam par emisija i dodje vrijeme za lutriju, i krene izvlacenje brojeva, izvuku se brojevi: "23,14,8,1,29,7". Preostaje jos jedan broj. Meni srce kucalo kao da sam vec dobio pare. I zadnji broj izvuku broj  15. I tada sam shvatio da sam pobjednik! Dobio sam na lutriji! Sledeci dan sam ustao i otisao do lutrije, podigao silni novac, otisao u zlataru i kupio je. Zlatari sam dao ime po svom imenu, da bih bio poznat. Kupio sam veliku vilu sa bazenima i ogromnim dvoristem, naoruzanim cuvarima i agresivnim psima. To je bio pocetak mog srecnog zivota!

Naši Snovi 69

Sjedimo ja i moj najbolji prijatelj, ja i moj prijatelj otišli samo kod jedne prijateljice na kavu. Ona nam iznijela kolača uz kavu i kaže moj prijatelj kako je dobra ova kolac i upita,, a jesi li ti pravila ove kolače ili? Ona odgovara da jesam.
Gledam ja u nju, prvo znam da je antitalenata za kolače, ali drugo nema šanse da domaća kolači izgleda onako kao kupovni.
I kažem ja njoj, ma meni ovo lici na ono iz trgovine slatki i fini domaći kolači, a šta si sve stavila u sredinu ovog kolača?
Ma to ti je tajna mala bakini recepti.
Ma vidim ja, kontam, nije ju ona pravila, a pošto mi je prijateljica i da je poznajem nije mi jasno što to govori.
I uvečer ja odem u svoj svijet snova i tamo me čeka moja najbolja prijateljica sa kolačima.
U snovima ja nju lijepo upitam, a što lažeš kad ti ne znaš nikako praviti kolce? .
Ma zašto od svih prijatelja i ljudi lažeš meni, majstoru za kolače i svojoj najboljoj prijateljici , a znaš da meni ne možeš slagati.
Ma domaća kolači koliko god savršena bila, drugu boju dobije i uvijek procure malo sa strana bile to kifle ili krafne .
I tako sam cijelu noć ja njoj ubjeđivao kako laže i za one domaće kolače sto je ona napravila da je ona kupila ..

Naši Snovi 68

Ponedeljak jutro ja se ustajem i idem u WC. Krenem ja u kuhijnu i namirivam hranu da ubacim u sebe. Palim kompjuter i stiskam gumb od internet modema..Zovem prijatelja na telefon i govorim kako cemo da igramo danas..
Ostavljam slušalicu i palim igricu koju igram odavno.Igram je igram prolaze sati sati dolazi 12 sati i sprema se za nastavu koje je u 12 i 30.. Upacivam knjige u torbu i brzo zurim na autobus koji je u 12:10.. Gasim kompjuter koji je upaljen ostao i zakljucavam vrata od sobe..
Idem prema vratim ulazim koja su bila otvorena i guram ih i zakljucavam..
Dolazim iz škole bacam torbu i trk u sobu da upalim kompjuter..
Skidam se i letim u dnevni boravak da pojedem nešto, a tamo nema ništa u frizderu..
Okrecem broj telefona " Halo,može pica velika za obiteljsku vilu Pehar - " Da " Hvala..
Jedem, igram , razmišljam kako da ubijem dosadu i kazem odoh spavat pa cu sutra nstavit..
I zaspnem ti ja
" SAN "
Budim se i ostanm s kreveta i pogledam oko sebe sve drugao sve promjenuto..
Odem do prozora pomaknem zavjestu , stavim naocale i gledam novi grad novi svjet..
Otrcim kroz kucu sve novo sve skupo, izadem vani nova auta puno stranih ljudi koji pricaju na englskom a ja ih ista ne razumijem..
Ulazim u radnu sobu full soba igraca novih , novi kompjuter,novi mobitel,novi krevet i sve..
Otidem u majkinu osobu a tamo nje nema a ni tate..
Uzimam najnovi mobitel Iphone okrecem tatu i govorim " halo gdje ste ? Sine u firmi samo radim kad si ustao kako si ?
Super sam tata kako je se ovo sve promijenilo jel ja ovo sanjam " Ne sine ovo nije san ..
I zvoni mi Alarm i ja se probudim i sva ljuti i drzak..
Ustajem i idem u WC., krenem ja u kuhijnu i namirivam hranu da ubacim u sebe..
Palim kmpjuter i samp i krenem da igram.. Tak mi izgledaj moj san..

Naši Snovi 67

Sjedimo u kaficu ja i trojica mojih prijatelja, karte su pred nama, igramo poker...Velike su pare na stolu, moj je potez, bacam karte i kazem "Odustajem od pve ruke" iako sam imao dobre karte, nisam smio rizikovati...Jedan od mojih prijatelja je pokupio sav pot..Zapocinjemo sljedecu partiju, krecemo sa malo uloga...podijeljene su mi dobre karte, kralj herc i as herc..odlucio sam da ovu "ruku" odigram do kraja ma kakvi bili ishodi..ulog se povecava...igra je sve zanimljivija...sve dok nam nije prisao jedan nepoznat momak..rekao nam je "Igra je gotova!"..sa povisenim tonom smo ga pitali "Ko si ti da kazes da je gotovo?!"..izvadio je znacku i pokazao nam je, bio je to tajni agent FBIa koji radi na suzbijanju ileganlog kockanja...(budim se sav preplasen)

Naši Snovi 66

Jedno jutro se budim u sasvim drugoj prostoriji, potpuno mracna, vrata na desnoj strani os mene i strasno prasnjava. Kada sam krenuo ustati vidio sam da se ne mogu pomaknuti, pogledao sam i vidio da ssu mi zavezane i ruke i noge za krevet. Tad sam se jako prepao jer ne znam ni gdje sam ni sta se desava. Lezim tako u krevetu sa ocima punim suza kad odjednom na vrata ulazi neki covijek sav u crnom i pistoljem u ruci. Poceo se derati na mene ali ja ga nista nisam razumio jer prica sasvim meni neki nepoznat jezik. Pokusao sam na engleskom sa njim ali ne on je ponavljao samo jedno te isto, onda je stao sa deranjem i izasao vani. Nije mi bilo nista jasno. Lezim tako par sati kad najednoom cujem pucnjeve iza vrata, zatim otvaraju se vrata i u sobu ulazi opet onaj isti covijek i uperi mi pistolj u glavu. U tom trenutnku naglo se trgnem i doslovno padnem sa kreveta. Sav sam bio znojan ali bio sam sretan sto je to samo bio jedan glupi san.

Naši Snovi 65

Napolju, tačno ispred Uroševog prozora, čula se nekakvo kucanje. Otvorio je oči i vidio je nečiju siluetu. Trgao se i, skočivši iz fotelje, potrčao ka vratima. Čim ih je otvorio, kucanje je prestalo. Pogledao je u nebo, koje je bilo tamnoljubičaste boje, sa crnim zvezdama, i obuzela ga je jeza. Nešto čudno se dešavalo, ali on nije znao šta. Odjednom, kao grom iz vedra neba, ona silueta koju je maloprije vidio iskočila je iz žbuna pored njega, preskočila ogradu i počela da bježi. Uroš je bio uplašem, ali je odlučio da krene za njom. Trčala je niz ulicu, Urošem za petama. Iznenada su naišli na jednu crnu zvezdu, koja je bila sasvim blizu tla. Silueta je ukočila u nju. Uroš je učinio isto. Više nije ništa osjećao. Kao da je samo lebdio u prostoru. Gledao je unaokolo, ali nije ništa vidio.
- Ima li koga? - upitao je.
Nije bilo odgovora. Odjednom je čuo šištavi glasić pored sebe.
- Izgubio si se, a?
Trgao se. Okrenuo se u pravcu odakle je dolazio glas, ali nije vidio nikoga. Samo što je zaustio da nešto pita, ponovo se začuo glasić.
- Prati moj glas.
Uroš je bio zbunjen.
- Prati me - rekao je glasić, ali je zvučalo kao da više nije blizu - Prati me... - opet se začulo, ali ovoga puta još slabije.
Uroš potrča za glasićem, koji je svo vrijeme ponavljao samo ''Prati me''. Trčao je tako neko vrijeme, malo lijevo, pa desno, onda uzbrdo, pa nizbrdo, ali činilo mu se kao da zapravo stoji u mjestu.
- E sad, pazi! - rekao je glasić. Uroš je bio zbunjen, trčao je i dalje, ali se okliznuo i upao u neku rupu. Međutim, rupa nije bila obična rupa, već i nekakav tobogan, vrlo strm i stjenovit. Kada se spustio dole, Uroš se našao usred livade sa crvenom travom i nebom poput onoga kada je prvi put ugledao siluetu.
- Ha,ha,ha .. Zar nije bilo zabavno - rekao je glasić.
Uroš se osvrnuo oko sebe i ugledao slijepog miša.
- Ti si me vodio kroz onu pećinu? -upitao je.
Odjednom se oko slijepog miša stvorio dim.
- Zašto je to toliko čudno - upitao je glas iz dima, zvučao je kao da pripada dječaku njegovih godina.
Kada se dim razmakao, pred Urošem je stajao dječak crne kose, crvenih očiju i blijedog tena.
- Ti si vampir?! - uzviknuo je Uroš.
- Da - nacerio se dječak i predstavio se - Ja sam Džek. Ko si ti? I šta si?
Džek je odmjeravao Uroša od glave do pete.
- Ne izgledaš kao da si odavde - dodao je.
- Pa i nisam - odgovorio je Uroš. - Zovem se Uroš i čovjek sam.
- Šta je to.. čovjek? - izgovorio je ček, ali to zapravo i nije bilo pravo pitanje, više je to rekao za sebe.
Uroš je razgledao okolinu i opazio istu onu siluetu koja ga je i povela u neobičnu avanturu. Ovoga puta je mirno stajala. Pokazao je na nju i pitao Džeka ko je ona. Džek je pogledao u njenom pravcu i rekao:
- To je Senka.
- Senka? - ponovio je Uroš zbunjeno.
- Da, Senka. Tako je zovemo jer je mračna. Pojavljuje se kao silueta i ni sa kim ne komunicira. Kao da se plaši dječaka, a sa djevojčicama ponekad razgovara. - objasnio mu je Džek.
Uroš se zamislio. Spustio je pogled i vidio prelijep cvijet. Ubrao ga je i krenuo prema Senci.
- Vidimo se - dobacio mu je Džek i pretvorio se u slijepog miša i odletio. Uroš mu je sa osmjehom mahnuo. Pričao je Senki i kleknuo pored nje. - Izvoli - rekao je i pružio joj cvijet. Ona ga je iznenađemo pogledala, a onda se nasmiješila i uzela cvijet. Imala je prelijepu crnu kosu i plave oči.
- Hvala - rekla je stidljivo. Uroš je sumnjao da joj je Senka pravo ima, pa ju je pitao - Kako se zoveš ? Ali umjesto odgovora, ona ga je poljubila u obraz. Uroš je u sledećoj sekundi izgubio tlo pod nogama. Počeo je da pada i pada.. kroz beskrajno dugu rupu.. - U pomoć - vikao je, ali bilo je očigledno da ga niko ne može čuti. Sklopio je oči, ali kada ih je otvorio, sjedio je u fotelji. Odahnuo je jer je shvatio da je sve sanjao. Napolju je bio mrak. Obrisao je znoj sa čela i ustao iz fotelje. Uzevši lektiru, otišao je u svoju sobu i spremio se za krevet.
Sutradan, dan je počeo kao i svaki drugi. Brzo se spremio, jeo i krenuo u školi. Na putu do škole naišao je na cvijet, isti kao onaj iz njegovog sna. Ubrao ga je i nastavio dalje. Prvi čas mu je bio srpski i trebali su da pričaju o lektiri. Uzeo je lektiru i zagledao se u njen naziv - Alisa u zemlji čuda. Baš tada je ušla direktorka sa novom učenicom. Uroš je ostao zatečen. Izgledala je isto kao Senka iz sna.
- Ovo je nova učenica i molim vas da joj pomognete da se uklopi - rekla je direktorka. Djevojčica je sjela kod Uroša. Izvadila je stvari, Uroš joj je pružio cvijet. - Izvoli - rekao je. - Dobro došla - dodao je i nasmijao se. - Hvala - rekla je isto kao Senka u Ureševom snu.
- Ja sam Uroš.
- Ja sam Sandra, ali svi me zovu Senka.
- Zašto? - pitao je Uroš.
- Pa.. volim vampire, slijepe miševe i fantazije.
- Stvarno?? I ja isto - oduševio se Uroš.
Posle časa izašli su zajedno na odmor i pričali o svemu. Postali su najbolji prijatelji. Uroš je zaključio da je taj san bio vizija.

Naši Snovi 64

Cujem nekakav spiker koj kaze: "Two minutes until the and, Heat are leading three point, but they are losing in last quarter". Nakon nekoliko sekundi shvatim da igram zadnju finalnu utakmicu NBAa za naslov, u dresu Miami Heatha sam, ispred mene, igrac kojeg cuvam - Tony Parker. U trenutku me je presao i zakucao te smanjio na samo poen razlike. Trener me brzo izvadio van.. Igralo se vise manje kos za kosem, onda su oni izjednacili, do kraja je ostalo 17 sekundi i trener je pozvao timeout. Rezultat je 108:108, imamo napad za naslov, nisam mogao vjerovat kad je pokazao akciju i rekao da ja zavrsavam. Krenuli smo, ostalo je 6 sekundi, LeBron mi dodaje loptu, cimam, cimam, na tri sekunde krenem, DVA-JEDAN iiiiii, prekrsaj i dva slobodna bacanja za mene. Svi su me dosli ohrabrit, imam dva slobodna bacanja kojima mogu osiguran NBA naslov Miamiu, postao bi narodni heroj. Prvo bacanje, znojim se, zablokirao sam, ne znam di sam, koncentriram se i, pam, malo je falilo, osjecao sam strah, stres, umor. Nisam bio presretan sto sam ja u ovoj poziciji. Drugo bacanje, sve ili nista, koncentriram se, cinilo mi se da leti 5 sekundi, udara u obruc, odbija se iiiiiiii.. Kos! Svi su se suigraci ali i nekolicina navijaca sjurili na mene, i u toj guzvi ksam pao, i to na pod svog kreveta, em su cudni snovi, em nemirni, hah.

Nasi Snovi 63

Sinoć sam usnio krasan san.Izgledalo je kao da je stvarno.Ja u nekom šumarku sa nekom djevojkom,onako zagrljeni,upitala me je odakle sam.Ja sam joj rekao da sam došao iz Cazina a ona je tako toplim glasom odgovorila da je ona blizu mene.Nisam je prije gledavao u svom gradu,bilo je to prvi put.Toliko sam je toplo zagrlio da joj je to odgovaralo,ona me je držala za ruku i govorila da želi samnom nešto više.Ja nisam bio spreman na neke veze jer sam prije nekoliko prekinuo sa curom koju volim.Rekao sam joj to ona se tako lijepo samo osmjehnula i rekla da nema veze,da će biti vremena da je zavolim.Ali ja u to nisam vjerovao.Imala je dugu smeđu kosu,plave oči i jako nježne ruke.Ruke su joj bile poput svile,a oči kao dva rubina.Izgledala je prekrasno,toliko prekrasno da nisam skidao pogled sa nje.Pitala me je zašto stalno gledam u nju i rekla mi je da ljepota nije prijelazna,ja sam se nasmijao.Rekao sam joj da gledam u nju zato jer je toliko lijepa i da ne mogu da odolim toj ljepoti.Gledao sam je kao svoju bivšu curu,jedino sam tako mogao naći utjehu u drugoj ženi.Onako gledajući je prolazili su brojni turisti,jer smo bili na turističkom mjestu.Zatim me je rekla da pričam o svojoj bivšoj ali ja nisam mogao.Nisam mogao jer ja tu bivšu još volim,a ako budem pričao o njoj,neću moći ništa osjećati prema njoj,a nisam to želio.Želio sam da prebolim bivšu i da započnem drugi život,ali sa ovom curom.Ime joj je bilo sjećam se Selma,lijepo ime.U tom šumarku tačnije pokraj tog šumarka smo sjedili jedno 2 i pol sata.Bilo je to prekrasno ali šteta što je bio samo san.Želio bih da se taj san ponovi ali vjerovatnost tog sna da se ponovi je jednaka nuli.Taj divni san je prekinula moja majka kada me je probudila da idem na posao.

Naši Snovi 62

Ustao sam tog jutra, jedva progledao, otisao do kupatila, sa ogromnim ogledalom, i u ogledalu TV, ukljucim ga dodirom na ogledalo. pustim muziku, i odvrnem cesmu da lije voda iz nje. Poceo sam se umivati i prati zube. U tom sam zavrsio sve svoje higijenske obaveze. Izasao iz raskosnog kupatila, vrijednog 90.000$, Otisao u kuhinju, narucio od kuharice neko jelo, bio sam bas gladan. Otisao sam do dnevnog boravka, sjeo na koznu ugaonu, uzeo daljinski i uplaio svoju ogromnu plazmu na zidu. Gledao sam jutarnji balans barela, naftnih busotina i cijene, Skocile su sto je dobro za mene. Ustanem odem do terpezarije, krenem da jedem sa najskupljim escajgom. Kada sam zavrsio sa doruckom, otisao sam do garaze da pogledam svoja auta. U garazi su se nalazili Ferrari Enzo, Lamburghini Gallardo i McLaren. Pregledao sam da vidim ima li nekih ostecenja nakon sinocnje trke po gradu. Vratio sam se u kucu, pogledao filmove na svojoj raskosnoj plazmi. Uzeo sam PlayStation i igrao Grand Theft Auto 5, odlicna igrica. Odjednom je dosao moj prijatelj Teca sa najnovijim Mercedesom. Dosao je da ugovorimo neki biznis. Nakon toga otisli smo do banke, pogledali stanje, bilo je oko 65.000.000$ na racunu. Bili smo zadovoljni. Otisli smo do nase firme, holdinga, Tu nas je cekala moja tajnica, odvela nas u kancelarije. Odradili smo sav silni posao. Nakon posla smo otisli na aerodrom, za put u Dubai svojim privatnim avionom. Kad smo stigli tamo otisli smo u glubove, trkali se po gradu sa novokupljenim dubaiskim Ferrariima... Sledeci dan smo obavili neke poslovne obaveze i dobili na racunu jos 35.000.000$. Posao nam cvjeta. Nakon tri dana ludovanja po Dubaiu, otisli smo kuci i legli spavati da odmorimo od silnih poslova i putovanja.

Naši Snovi 61

Sanjao sam da sam uhvatio zlatnu ribicu.Rekla mi je da se zove Josipa i da dolazi iz Jadranskog mora.Onda me je naravno kao i svaka zlatna ribica pitala za želju.Ja sam joj rekao da imam dosta želja, ona mi je mogla ostvariti samo jednu.Onda sam joj rekao ako mi ne ostvari više želja da ću je ispeći.Prepala se tri puta zaronila i izronila i rekla "dobro".Onda sam počeo nabrajati:Prva želja da imam svoj privatni avion, druga želja da imam naftnu rafineriju i treća želja da budem najbogatiji čovjek na svijetu.Taman kad sam počeo ulaziti u avion, probudio sam se.I nažalost ništa od te tri želje.

Naši Snovi 60

Jedan dan idem iz grada kuci, kad ono kod kuce me ceka mama sa nekom kovertom, i kaze „Evo izvoli ovo je za tebe“. Vidim odma na koverti da je iz inozemstva. Sa nestrpljenjem derem kovertu vadim papir te pocnem citati, pozivaju me daleki rođaci da dodjem u Ameriku tacnije u New York, drzava i grad u koji zelim otici vec od malih nogu, jednostavno za mene je amerika zemlja snova. Za par dana spremim se i sjednem na avion koji leti pravo u New York. Stjuardese su nam rekle da put traje punih 12 sati. Ja onako sav uzbudjen prvi put u avionu i idem u New York ne znam sta cu prije. Odjenom avion naglo se pocne jako jako tresti i pocne sve vise i vise gubiti na visini. Na razglas nam piloti javljaju da se spremimo za prisilno slijetanje. To je za mene bio šok vec sam poco misliti o mami tati svojim bliznjima...Kada smo prisli jako blizu zemlji vidio sam da cemo sletiti u sumu. Proslo je jos par minuta i odjednom jak prasak od zemlju i pojavljuje mi se mama ispred ociju te govori mi da ustanem da cu zakasniti u skolu, naglo sam se trzno i skontam „Dobro je ovo je bio samo jako jako ruzan san“ ipak mi je bilo malo zao sto nisam vidio New York ako nista bar u snovima.

Naši Snovi 59

Legnem ja da spavam i počnem da sanjam.Tu večer sam sanjao da sam u dobu Osmanlija, točnije Sulejmana Veličanstvenog.Bio sam paša i onako sve zanimljivo i pravo sam se uživio u tu ulogu.Nakon nekoliko dana mog paša mandata, Veličanstvo odluči ići u rat, a u rat sam morao i ja ići.Napadali smo dva otoka blizu Italije ujedno i Italiju.Prvih par dana nisam ni posegnuo za mačem  u ratu, jer sam se držao nazad zajedno sa ostalim pašama i Veličanstvom.Ubrzo je došao i taj trenutak da moram i ja posegnuti za mačem.Desilo se to na jednoj Osmanskoj galiji, kad su se gusari umješali u rat, jer su mislili da iskoriste priliku i pokupe šta stignu dok smo mi zauzeti sa talijanima.Naravno sve se odvijalo tako brzo, a ja mačujem kao pravi profesionalac.Napokon uspjeli smo pobiti gusare par vojnika i ja.Krenuli smo prema kopnu da se pridružimo ostaloj vojsci i veličanstvu, jer su rekli da su oteli nekog talijanskog vođu.Toliko me zanimalo šta će biti i jedva sam čekao da dođem na kopno da vidim šta će se desiti sa talijanskim vođom, ali...Prokleti komarac me probudio svojim ujedom i svojim specivičnim zvukom.Pošto mi je prekinuo jedan veoma zanimljiv san moja dužnost je bila da mu odrubim glavu kao u doba Sulejmana Veličanstvenog (Osmanlija).Našao sam ga na zidu...Ne nisam mu odrubio glavu, nego sam ga rastavio jednim udarcem u molekule.

Naši Snovi 58

Bila je to lijepa noć za spavati.Otvoren prozor, cvrčci se čuju i mali povjetarac puše između zgrada.Legao sam u krevet i zaspao kroz par minuta.Sanjao sam ljeto na Ibizi.Lijepe djevojke, more, plaža Electro House muzika, hrana, uglavnom sve što bi čovjek mogao poželjeti.Bili smo tu cijelu noć uz plažu jedna djevojka i ja.Pošto je noću hladno odlučili smo zapaliti vatru na plaži pomoću nekih papirića i malo drva koja su bila odmah uz jedan zatvoreni restoran.Mazili smo se skoro cijelu noć uz romantičnu muziku na telefonu i zvukove mora.Gledamo mjesečinu sa plaže i onako umorni utonemo u san.Probudio sam se ujutru zbog veoma jakog svijetla.Dignem se onako, a oko mene zidovi.Naravno onda sam se bacio nazad u krevet i shvatio da je to bio sve prokleti san i da nisam na Ibizi, već u svom stanu.

Naši Snovi 57

Hodam nekim oskudnim ulicama Zagreba s djevojkom, odlicno smo se zabavljali. Bilo je nekih mozda devet sati navecer. Nije bilo prehladno, drzali smo se za ruke. Prema nama je prilazio covjek, nekako poznatog hoda, ali nisam previse obracao paznju dok mu se nismo pilblizili. Bio je to Zdravko Mamic, pomalo sam bio iznenaden sto ga vidim, ali ni prvi ni zadnji put vjerojatno, prosli smo kraj njega i sjeli u parkic kraj ulice.. Svega minutu nakon toga njega su zaskocila tri tipa, dvojica su imali palice, a jedan noz, ali to smo tek kasnije saznali. Mi smo se sakrili u mracniji dio i pricekali da oni odu, sve je bilo gotovo za dvije do tri minute. Od soka i straha kojeg smo prozivjeli nekako smo spontano sklopili dogovor da necemo nikome to rec, brzo smo see maknuli iz tog kvarta i otisli kod mene doma. Upalili smo televiziju a na televiziji se vrti "Ekskluzivnio: Ubijen predsjednik GNK Dinama Zdravko Mamic..", bili smo u strahu da nas netko nije tamo vidio pa nas zeli nac. Sutradan policija je dosla na moja vrata. Ja sam im otvorio i bio sam sam doma, nakon sto sam im dao osobnu i pustio ih u kucu, morao sam pozvat roditelje, nekakve kamere su nas snimile i ocito smo jedini svjedoci. Naravno, sve sam priznao, odnosno rekao sto sam vidio, nisu mi zamjerili sto sam to pokusao sakriti. Izlazimo iz policije, roditelji, glavni inspektor koj je sef cijele istrage i ja. Odjednom se zacuju pucnjevi, netko je pusao na nas, uletili smo u postaju i nasrecu nikog nije pogodilo, barem smo tako mislili. Nastradala je ni kriva ni duzna prolaznica. Nakon toga policija je dala mene i obitelj pod policijsku zastitu. Na putu kuci sa nama je u autu bio i jedan policajac. I tako smo putovali, meni se sve mutilo... Mutilo...

Naši Snovi 56

Jednog dana dosao sam u skolu, sreo sam jednu djevojku, gledala je u mene, pa sam i ja u nju, znao sam odmah da tu nesto postoji izmedju nas. Bili smo u istoj smjeni, ali nikada nisam imao hrabrosti da joj pridjem. Osjecam nesto prema njoj. Odjednom sam shvatio da imam hrabrost i da cu joj prici, prisao sam joj i pitao je kako se zove. Rekla mi je da se zove Nevena. Voleo sam je... Bilo je neprocjenjivo... Trudio sam se da je osvojim. Pricali smo preko svakog malog odmora... Kasnije sam je pozvao u grad, izasli smo u park, ipak sam je pustio da ona odlucuje. Kada smo se nasli u gradu, kupili smo slatkise i sokove, i uputili se prema parkicu u centru grada. Tamo smo nasli jednu klupu, pored nje je bilo drvo, i pravilo je hlad od jakog i toplog sunca. Svidjelo mi se kako razmislja, pricali smo o njenoj porodici, prijateljima, skoli i o svacemu. Sledeci put kada smo izasli u grad, poljubili smo se i shvatili da se volimo. Ja sam zelio da se grlimo i da budemo citav zivot zajedno. Ali nikome nije vjecno sudjeno. Obecao sam je vjecno voleti ali i ona mene.

Naši Snovi 55

Legnem u krevet onako uznemiren, sav znojan i jedva zaspem.Taj dan sam se potukao žestoko i nažalost me to proganjalo i u snovima.Odjednom su se oko mene stvorile neke mreže, a ja onako sav krvav gledam okolo ljude kako galame i govore "udari ga"!Ja se okrenem na moment da vidim drugu stranu kad moj neprijatelj me udari jako u glavu i ja padnem.Jedva nekako ustanem i počnem se braniti.Nažalost on je bio profesionalni borac, a ja samo amater, pa nisam imao nikakve šanse protiv njega.Naravno nisam odustajao borio sam se kao profesionalni borac, ne znam ni sam odkud mi takva vještina.Nakon nekoliko dobrih udaraca koje sam zadao protivniku ja dobijem jedan jak udarac i padnem na pod.Probudio sam se znojan i preplašen.Sutradan sam se pomirio sa tim neprijateljem i zapravo sad mi je jedan dobar prijatelj.Poučan san!

Naši Snovi 54

Sanjam kako padam iz aviona,gledao cjeli svjet odozgo,planiram kako pasti,kad sve padam i padam osjecam ogromne bolove.Prvi put kad sam sanjao,dok sam padao poceo sam planirati kako pasti,isplanirao sam pasti  "ekser" u nekoj dubokoj vodi,sutra dan kad sam pricao drugovima svoj san jedan mi reko da ako padnem tako u vodu slomicu sve kosti,i sutra sam opet to sanjao...

Naši Snovi 53

Srijeda ujutro, ustajem trebam u pola 12 krenuti u skolu. Prvo sto uradim upalim računar i odem se umiti, odma mi je cudno kako nema ni mame ni tate kod kuce ali hajde ne obracam paznju na to. Dolazim nazad u sobu sjedam za računar i naravno prvo palim facebook. Odem na pocetnu sve stare novosti jos od sinoc a na chatu 0. E to mi je vec bilo cudno. Odem u sobu kod brata misleci da on spava ali nema ga u sobi. Tad sam se vec malo prepo, spremim se i izadjem vani da vidim sta se desavala ali nema nikoga ni vani. Nakon par sati skontam da nema nikoga nigdje, sam sam na svijetu bar mislim. Iskreno nije mi bilo krivo, naravno nisam otisao u skolu, prodavnice su puno ali nigdje nikoga uzimao sam sebi sta hocu i kad hocu, auta su tu ali vlasnika nigdje pa se malo i provozam samo odaberem sebi auto po volji, jednostavno uzivanje. Prosla su tako dva dana uzivanja e onda su mi poceli faliti roditelji i drustvo postaje jako dosadno. Proslo je vec 5 dana a nigdje nikoga jako mi fale svi dodje mi na pamet da ubijem, uzimam konop i vezem ga za drvo, taman sto sam stavio omcu oko vrata cuje se neka zvonjava trznem se i skontam da je to alarm na mobitelu a sve ovo bio samo jedan ruzan san.

Naši Snovi 52

Igram nogomet, 8. kolo tu neke gradske lige, krece kontra, lijepo sam potegnuo, i samo odjednom osjecam bol u nozi, kao da me netko nozem proboo. Nije me nozem, ali je kopackom, tako je brutalno uletio, mora da je pukla. Dok lezim skamenjen i sokirana na terenu elijecu u teren treneri i doktori. Htio sam se nagnut da pogledam ali mi je jedan od doktora cvrto drzao glavu uz tlo, ne samo da me bolilo nego su oni jos pomicali nogu, stavljali ju u neki pravilan polozaj. Ubrzo je dosla hitna, prevezli su me u KBC Zagreb. Rendgen nalaz je pokazao, pukle su obje potkoljenicne kosti, i misic je ostecen. Pocetak jednog velikog i teskog dijela mogz ivota, oporavak. Istu noc su meoperirali, 4 sata je trajalo, doktori kazu da ce mi trebat najmanje 6 mjeseci da odbacim stake, a na nogomet da ni ne pomisljam narednih godinu dana. U par sati cijeli zivot mi se promjenio, a trebala je to bit samo jos jedna obicna utakmica. I nakon operacije zapim, probudim se, na satu geografije. Nulti sat ujutro. Boze sacuvaj i ova skola, sta je napravila od mene.

Naši Snovi 51

Ulazim u razred, vidim stigla je nova razrednica, i imam sta i vidjet. Friska je s faksa, lijep stas, lijep glas, nije stroga.. Drugi dan dolazim u razred, kaze mi da joj dodem u kabinet nesto pomoc. Odem tamo, samo odjednom je nasrnula na mene, nisam se ni snaso vec je bila polugola. Oduvijek sam mastao o takvim stvarima s mladim profesoricama, i stvarno mi se ostvarilo.. Nakon 20ak minuta vec su svi u razredu bili zacudeni gdje smo, i kad smo izasli smijali su se, a ona i ja smo se pravili kao da se nista nije desilo. Kasnije kad sam s nekoliko prijatelja sjeo na klupicu ispred skole pod velikim odmorom i ispricao im sta se desilo, osjecao sam se kao kralj. Vrhunac dana je bilo kad smo isli doma poslije zadnjeg sata, sa skolskog parkinga je prolazila u svom autu, pogledala me i namignula mi. A nakon toga se probudim u svom krevetu nesretan jer sve nije istina, jebiga, mokri snovi.

Naši Snovi 50

Zavrsio sam srednju skolu, poceo je ljetni raspust. Ja i moj prijatelj, planirali smo da se lijepo provedemo cekajuci prijem u Britansku vojsku. Mislili smo da necemo proci kriterijume. Moj brat radi u Britanskoj vojsci, kazu da je plata po 12.000$ mjesecno. Planirali smo da zaradimo puno i zivimo dugo. Jednog dana moj brat me zove na telefon i govori nam da smo primljeni. Mi smo se spakovali i nakon mjesec dana krenuli u Veliku Britaniju, stigli smo u London. Tamo nas je docekao moj brat i isli smo u kasarnu na prenociste. Tamo smo radili obuku, borilacke vjestine i spremali kondiciju za vosjku. Imali smo naporne vjezbe. Nakon 7 dugih mjeseci vojnih vjezbi, spremali smo se za put u Avganistan. Jednog dana otisli smo na aerodrom sjeli u vojni avion i poletjeli prema Avganistanu. Prolazili smo iznad Dubaia, prelepo mijesto. Kada smo sletili u Avganistan bio je sok za nas. Drugacija zemlja. Bilo je prevruce. Dosli smo u bazu, raspremili se u satorima i spremili za vojnu vjezbu. Svaki dan smo imali akcije, bilo je veoma naporno. Ali imali smo cilj da zaradimo puno para. Proveli smo tamo duge 3 godine iscrpnog rada. Nakon tog vremena vratili smo se kuci. Jedva smo cekali da vidimo svoju porodicu. Kupili smo Audi R8 i veliku kucu na plazi, i uzivali smo citav zivot sa dobrim curama. Zivjeli smo zajedno ja i moj prijatelj i rekli smo da nas niko nece razdvojiti.

Naši Snovi 49

Jednog finog sucnanog dana krenem ja na plazu.
Sve kao i obicno, uzmem kupaci, suncobran, kremu za sunce, lagano krenem.
Skrenem se kod jednog frenda da vidim da li ce i on ici, kaze da nece.
Rekoh, nema veze idem sam. Sta mi ko treba?
Stizem na plazu, otvorim suncobran, stolicu, peskir izvadim, kremu za sunce, i slusam muziku lagano.
Dakle, sve normalno, do jednog trenutka, kada se iznad moje glave pojavi veliki brod, da onaj brod koji plovi, ali sada leti. Leti ?
Zapitao sam se ? Brzo izvadih slusalice, ustadoh i podigo glavu. Jako sunce nije mi dozvoljavalo da gledam ka nebu,ali prizor kojim sam bio zatecen bio je jaci od prirodne sile, sunca...
Sav se sijao, isao je sporo, ogroman je..
Sta je sada ovo ? Pomislih..
Nisam mogao vjerovati, sta mi se to desava ? Dal' sanjam ?
Nakon nekih 5 minuta letenja, brod se polako spusti u vodu.
Veliki vodeni talas izadje na plazu i pred sobom pogura sve sto je bilo tu..
Ljudi su bjezali, vristali, vika, galama, ja sam sjedio i gledao, mislio sam, nema pomoci, ne moze se pobjeci.
Ogroman je val bio. Nesto sto do tada nisam ni u filmovima vidio.
Val me pokupi, bio je to jak udarac, dalje se ne sjecam mnogo..
Talas me toliko jako udario, da me je ošamutio naprosto.
Kada sam došao sebi, oko mene je bilo nesto ne vidjeno.
Ljepota, mnogo ljepse od uzivanja na plazi.
Poznate osobe, tu oko mene, svugdje..
Ni sam ne znam gdje se nalazim..
Kako god, bilo je prelijepo.

Naši Snovi 48

Sjedim u restoranu s dva prijatelja, jedemo, pijemo, pricamo, zabavljamo se.. Proslo je predjelo, glavno jelo, desert zavrsavamo.. Odjednom osjetim neku mucninu u stomaku, najnormalnije se dignem i odem do WCa. Dodem tamo, obavim veliku nuzdu, i onda nesto najgore sta te moze zadesit, nema papira! - Nema jeb**** papira! I sad sta ces, zoves ove u restoranu, kazes kako je sta je, oni se smiju ko ludi, ali eto donio mi je prijatelj nekakve salvete, pa sam obavio sta sam imao. Vracamo se u restoran, i lagano idemo kuci. Na putu prema doma skoro smo imali sudar na semaforu koj ne radi. Blago pripit ulazim u kucu, lijezem u krevet, pokusavam zaspat, i probudim se u istom tom krevetu! Samo sam sada u pidzami, nisam doso iz restorana, i trijezan sam. Jutro je, cudni snovi me prate..

Naši Snovi 47

Legao sam u krevet sav nikakav, prehlađen i umoran.Groznica me stisnula i pokušavam zaspati, ali teško uspijevam.
Napokon zaspao sam i kao svaki normalan čovjek počeo sam "graditi" san.Čovjek kad sanja onda je on u ulozi arhitekta, jer nekad sanjamo mjesta koja ne postoje, što znači da smo ih mi svojom maštom kreirali.Te noći sam sanjao brodolom.Putujem na brodu sa svojom curom Irjanom i desilo se ono najgore.Brod je ostao bez goriva na pučini i valovi su nas upravljali i vremenom odbacili do napuštenog otoka.Svi onako prestrašeni silaze sa broda, a ja i Irjana mrtvi hladni kao da se ništa nije dogodilo.Silazimo sa broda i pita nas kapetan da li nam treba kakva pomoć ili šta.Rekli smo ne treba hvala sami ćemo se snaći na otoku.Nakon izvjesnog vremena počeo je helikopter kružiti oko otoka.Svi su skalali i dozivali ljude u helikopteru u nadi da će ih čuti.Naravno helikopter ih je vidio i spustio se na plažu.Pilot je izašao iz helikoptera i upitao šta radimo na pustoj strani otoka?Kapetan je rekao šta se zapravo dogodilo i da ne znaju kako se vratiti nazad bez broda.Pilot je rekao da nemamo brige, jer je sa druge strane otoka mali gradić i da pješice do gradića ima pola sata.Pilot je objasnio kuda treba ići i uputili smo se.Hodamo mi kroz šumu onako i slušamo zvukove prirode.Stižemo do grada...Ne mogu da vjerujem, to je grad u kojem sam rođen i u kojem sam odrastao.Taman da se zaputim prema ulazu u grad jaki trzaj i bol u vratu me probudi.Da...Pao sam sa kreveta :)...