Naši Snovi 46

Nisam isao na trening, pa sam navecer odlucio malo trcat.. Spremim se, vani je prohladno, ali hvala Bogu kisa ne pada pa nije problem. Krenem trcat, trcim kojih pola sata u laganom ritmu, s obzirom da mi je to bio kardio trening, pojacao sam ritam, nekako mi je bilo, teze nego ikad, nekako sam se lose osjecao dok sam trcao. Nakon manje od 10 minuta jaceg ritma, morao sam stat, nije mi bilo dobro. Kleknuo sam, ljudi su me gledali, a onda sam se i srusio. Budim se taman dok su me momci iz hitne predavali doktorima u bolnici. Bio sam vrlo zbunjen, nisam nista oko sebe previse dozivljavao, jedna medicinska sestra mi je nesto govorila, nisam ju razumio ni rijeci, i tako dok su me vozili u ambulantu nekako mi je bilo sve gore, vrtolavica, mucnina.. Trenutak nakon toga ja vise nisam ja, sve gledam iz ociju nekakvog promatraca, nije mi jasno kako, ali tako je. I gledam sebe sa strane, na aparatu kraj mene ravna crta, cuje se bipper aparata.. Kao na filmu dva doktora i medicinska sestra uletavaju u moju sobu, vade one, kako li se samo zovu, ja ih zovem pegle. Brzo ih stavljaju na neku voltazu, nisam tocno zapamtio, i gledam svoje tijelo kako se bezivotno trza dok ga tresu strujom.. Osjednom samo bijelo pred ocima! - Kao u filmu budim se iz sna uznemiren i znojan, pa se zapitam, sta mi san zeli poruciti?

Naši Snovi 45

 Sjedin u svom najdrazem kaficu sa prijateljima, petorica smo, laganini pijuckamo pivice, zezancija, opusten sam.. Odjednom ulaze u kafic neki, hah, rekli bi naociti momci osebujnog stila, dosta su glasno i bahato usli. Jedan od njih i moj prijatelj su u svadi, dosta velikoj svadi. Ovaj prilazi nasem stolu, s obzirom da sam primjetio da je to on i da je dosta bahato prisao digo sam se i rek'o mu da ide svojim poslom, jer je tako najbolje. On me odgurnuo, na sto sam mu ja logicno opalio samar, u sekundi smo se svi poceli naguravat i lupat, i sve je bilo vise manje normalno, potuku se ljudi to prodei to je to, kaze sve je bilo tako dok jedan od njih nije izvadio noz. U naguravanju je izboo dvojicu mojih prijatelja i njih trojica su u minuti pobjegli. Odmah je pozvana hitna i policija. Njih dvojicu su odvezli u bolnicu, a nas ostala trojica smo s policijom otisli u stanicu dat izjave. Bio je velik problem sto smo pili alkohol a nemamo 18, jedan prijatelj nije osobnu imao pa su mu naplatili i kaznu. Rekli su nam da dvojici izbodenih nije nista strasno, oporavit ce se za par tjedana. Veliko je sranje nastalo iz nicega. Velike smo probleme sami sebi na leda stavili. I kako to obicno biva u kriticno losim ili vrlo dobrim situacijama, probudio sam se na trosjedu, vani sunce pici, lijepo je vrijeme, ja sam zaspao dok sam gledao televiziju, i nitko nije izboden.

Naši Snovi 44

Igrala se utakmica 1. kola lige prvaka, neka dva, cak se i ne sjecam koja, manja europska kluba. Dosadno je pa pod poluvremenom odlucujem prebacit program, cisto onako, da vidim sta ima. Naidem na vijesti i to veliki naslov "Izvanredne vijesti", pa onda voditeljica nastavlja; "Danas je na njemackoj autocesti u saobracajnoj nesreci poginuo veliki hrvatski pjevac Oliver Dragojevic, u automobilu je bio sam, a zbog neprimjerene brzine je sletio s ceste i poginuo na licu dogadaja". Isprva sam bio jako uzbuden i pomalo tuzan iako ga ne slusam. Taman poslije toga je moja mama usla u sobu i reko sam joj sta sam cuo na televiziji, to ju je jako rastuzilo jer je velika obozavateljica. Mirno sam nastavio gledati utakmicu, ali nakon toga, opet je doslo do nekakvog prekida utakmice pa sam prebacio, kad ono kaze voditeljica na istim vijestima sve isto za Tonija Cetinskog, pa za Severinu, pa za Gorana Bareta, svi umire pomislio sam?! - Sta je ovo?! - I tako pomalo zbunjen sam nastavio gledati utakmicu.. I probudio se! - Ali sada kada znam da je to san pitam se sta mi time moja svijest zeli poruciti?

Naši Snovi 43

Bilo je kasno vecer, a ja sam bio jako umoran. Isao sam u krevet odmah. Zaspao sam brzinom munje, kao top. Ustao sam se iz kreveta i poceo njuskati po kuci. Ni sam nisam znao sta mi je. Setao sam ispruzenih ruku kao zombi. Izasao sam iz stana i poceo susjedima kucati po vratima. Posto nitko nije otvarao lupao sam i derao sam se. Probudio sam susjede a oni su izasli i isli vidjet sta mi je. No kad su me vidjeli zatvorili su vrata i usli u stan. Dosao sam u svoj stan te sam dosao do prozora. Otvorio sam sirom prozor i stao na njega i uhvatio se za kabelsku zicu koja je bila spojena sa zgradom i drugom kucom. Poceo sam se vjesati kao majmun. Popeo sam se na tu zicu i poceo sam setati po njoj. Nisam se bojao da cu pasti ni nista. Kao da nisam mogao pasti zapravo. Skakao sam, setao, vrtio se po zici. Ljudi su izasli na prozore vidjet sta mi je, derali su se da sidem da cu past, al ja nista, kao da ih nisam ni cuo zapravo. Nastavio sam ja trcati, skakati, vrtiti se, kad odjednom zapnem i uhvatim se rukama za zicu. Ruke su mi bile mokre, ne znam ni ja kako, i popustila mi je ruka i poceo sam padat sa velike visine. Vristao sam i odjednom se stresao i probudio. Shvatio sam da sam samo to sanjao.

Naši Snovi 42

Subotom navecer mladi obicno idu van, a ja, ja sam morao ostat ucit, ispravljat ocjene, iako je sam pocetak skolske godine. Roditelji su me stegnuli, u samo 3 tjedna skole 7 jedinica iz 5 predmeta, i sam sam ljut na sebe sto sam si to dozvolio. Idem po redu - matematika, hrvatski, engleski i tako dalje.. Vec mi je lagano pocelo bit zlo od toga, muka mi je cim ugledam knjigu ili biljeznicu. U sebi sam psovao sve profesore, za sve sam krivio njih i uvjeravao samoga sebe kako me ne vole. Pri kraju sam sa ucenjem posljednjeg predmeta, skoro sam gotov, kraj mene je casa vode, nespretno se trznem, i polijem po svim biljeznicama i udzbenicima. Pobijesnio sam, ljut i frustriran uzeo biljeznicu koju god sam stigo dohvatit i bacao po sobi, derao se, bio na rubu suza jer nista nejde kako bi trebalo. Bio sam spreman nekoga ubit od bijesa, ali sam se nasrecu probudio u dnevnom boravku, taman mi kviz pocinje, bas u pravo vrijeme..

Naši Snovi 41

Jednog dana krenuo sam u skolu !
Bilo je toplo i suncano vrijeme.
Ka skoli sam krenuo sa svojim prijateljima, pricali, zezali se, smijali..
Odjednom, proleti poviš' nas neki brz avion.
Zacudjeno stadosmo i pogledasmo se.
Poslije nam bilo smijesno.
Medjutim, poslije nekih 2-3 minute ponovo se zacuo taj isti zvuk, zvucalo je mocno.
Tada se avion marke MIG zaustavi poviš' naše glave i neko iz njega povika: " Alo momci, hocemo krug ?"
To je bio nas prijatelj Krle, bili smo zbunjeni...
Ja sam rekao:" Krle ba šta je to?", A on mi reče: " Ma evo posudio od starog malo, dok ima kerozina da se provozam".
Stari mu je inače bio član vojske do tog dana.
Poslije je naravno dobio otkaz jer mu je sin ukrao avion iz garaze.
Usli smo u avion, nekako posjedali svi, provozali se, a onda smo svi redom probali voziti..
I tako smo i zakasnili u skolu i dobili neopravdane časove, ali nam je bar bilo zabavno ...

Naši Snovi 40

Jedne jeseni ispraćao sam djevojku na put izvan Europe.Došli smo na kolodvor i sjedili onako pričali o budućnosti iako smo znali da se ona neće više vraćati u Europu i da se više nećemo vidjeti uživo.Maštali smo svemu i svačemu, maštali smo o nemogućim stvarima.Nakon višesatnog čekanja vlaka javili su da moramo sačekati još malo, jer zbog vremenskih uvjeta smanjena je vidljivost vozaču i zbog toga voz ne smije voziti previše brzo.Čekali smo još deset minuta i nažalost voz je stigao i morali smo se rastati.Deset minuta je trajalo kao vječnost.Rastali smo se i ona se ukrcala na vlak.Plakao sam, jer sam znao da je neću više vidjeti uživo, a toliko smo bili skupa.Kad je voz krenuo počeo sam trčati za njim onako uplakan po kiši.Odjednom sam se sav stresao i probudio iz sna sav uplakan usred noći.Suze i dalje teku niz lice.Umio sam se i nastavio spavati.Sreća ovo je bio samo jedan san.

Naši Snovi 39

Setam ja sa sestrom parkom, kad odjednom mi se ko stvorili u černobilu. Tamo nigdje zive duse, sve razbacano. Neki glas iz neba nam je govorio da ne idemo ispred one elektrane sto je explodirala. I mi smo prolazili okolo setali, i kad smo prolazili u blizni te elektrane, samo su se odjednom kao vrazi stvorili nekakvi i gurnuli nas skroz ispred. Krenuli smo se gusiti i nismo mogli disati. Koza nam se krenila raspadati. Ko pali smo u nesvjest. Kasnije se budim u nekakvoj bolnici u kojoj provodim 10 godina. Poslije 10 godina, kada smo izisli nas dvoje iz bolnice, sa jednog brda gledamo tu elektranu...Tada me sestra probudila u skolu i shvatio sam da je sve bilo kao san.

Nasi Snovi 38

Bilo je kisovito vecer. Najlijepse vrijeme za spavanje. Legao sam u krevet i odmah zaspao. Odjednom sam se digao i obukao gace i majicu i isao setati vani po kisi. Na putu sam naisao na kovceg. Prvo sam gledao sta je oko njega, ima li kakvih papira ili nesto, a zatim sam ga uzeo i otisao u neku prostoriju otvorit ga. Kovceg je bio na sifru i nisam ga mogao otvorit. Mislio sam da su unutra bile mozda pare nekakve. Uzeo sam cekic i tukao po njemu ali nisam mogao otvorit. Razbijao sam i razbijao i nista.. Bio sam toliko znatizeljan i sretan u jednu ruku jer sam mislio da cu postat bogat. I tako ja odnio covjeku jednom da mi desifrira to ali mu nisam dao da otvori kovceg. Uspio je naci sifru te sam mu platio za to i uzeo kovceg i krenuo prema kuci. Kad sam dosa kuci sav znatizeljan otvorio sam kovceg a unutra je bio pistolj, i ispod pistolja papir na kojem pise ''Ko nade ovaj pistolj, nece dobro proci'' , ja sam se pripao i isao ostaviti kovceg di sam ga i nasao, no odjednom sam cuo korake iza sebe. To je bio neki covjek sa pistoljom u ruci. Nastavio sam trcati ali kao da sam sve sporiji i sporiji. Odjednom sam cuo samo pucanj iz pistolja. Trgnuo sam se i shvatio da je bio samo ruzni san.

Naši Snovi 37

Bio mi je rodjendan. Ujutro sam ustao, uobicajeno kao i svako jutro ne sluteci sta me ceka.
2 sata nakon sto sam se probudio, otisao sam u kafic da proslavim rodjendan sa drustvom.
Naravno,sva ekipa je vec bila tamo i cekala me. Kada sam dosao svi su mi cestitali rodjendan, i urucili poklone.
Zahvalio sam se za poklone,a onda sam htio naruciti da nesto popijemo, medjutim rekoše mi da ja ne pijem alkohol.
Pitao sam zasto ne ?
Odgovorili su: "Ne mozes danas piti,imamo ti nesto poslije pokazati".
Ajde uredu, rekao sam.
Ni oni nisu nista mnogo pili. Poslije nekih sat i pol vremena, rekli su mi da se dignem i da krenemo.
Mislio sam da je gotova zabava i da idemo kuci, medjutim... Prijatelji su me odveli na parking koji se nalazi iza kafica, a tamo je stajao Audi R 8 prekriven bijelom plahtom.
I dalje nisam shvatao o cemu se radi.
Zatim mi je prijatelj pokazao kljuceve i reko da ga isprobam.
Onda smo se vozali citav dan..

Naši Snovi 36

Bilo je to negdje navečer oko, ma zapravo već je praktički jutro bilo oko 4-5 sati ujutro oči mi se više nisu mogle držat otvorene pa sam otišao u krevet. Odmah sam zaspao i odjednom sam se našao u svemirskom brodu. Imao sam neku čudnu odoru na sebi, i veliku čudnu pušku. Nalazio sam se u nekoj koloni, i samo sam hodao za ostalima, pošto nisam znao ni gdje sam ni šta sam radio sam šta i ostali. Došli smo u neke redove, svi smo se postrojili. Na pozornicu je izašao neki čudni tip, na prvi pogled izgledao je ko da je preživio 200 ratova, a kad se predstavio ispalo je da je preživio 250 ratova. Naime bio je to general Turuk, tako se barem predstavio. Govorio nam je neke ratne zgode i nezgode te nas ohrabljivao.. Meni je bilo čudno zaš to sve govori pa necemo valjda ratovat mislim, sve mi se zbrkalo u glavi, poceo sam se znojit od straha. I kad je govor završio otvorila su se zadnja vrata broda i svi su poceli iskakati van i otvarat padobrane. Nisam se usudio skociti, gledao sam ostale kako skacu i najdenom i ja sam se nasao u zraku jer me je neko gurnuo. Pokusavao sam otvorit padobran ali nesto je poslo po zlu, vec me panika ulovila vec sam mislio to je to gotovo je samnom. I najednom cujem pjesmu "You wear a crown, but you are no king" i odmah se probudio, uzdahnuo i puko se smijat tome da sam skoro poginuo u snu.

Naši Snovi 35

Gledo negdje oko 12 sati ja neki film... I ja umoran bio i zaspem valjda. Kad ja odjednom se stvori tamo na nekoj zgradi. Ninje krenule sa svih strana skakat, i ganjaju me... I ja bjezim od njih, skacem sa zgrada na zgradu. I stigo sam do jedne zgrade koja je kraj. Pored te zgrade vise nije bilo zgrada. Tada me je puko grom i odjednom sam posto vukodlak. Dobio sam velku snagu i ninje sam razbacivo na sve strane. Oni su sada bjezali od mene. Ja dok sam ih ganjo odjednom sam izgubio orjentaciju i spao sam sa zgrade. Odjednom sam se probudio u svom trosjedu i shvatio da je sve sami san

Naši Snovi 34

Ponedjeljak je, skola je popodne.. Budim se, laganini sve, dorucak, malo kompjuter, telka, ima vremena do skole. Odjednom cujem neko zvoni, odem otvorit ono postar, nista cudno kaze moras potpisat imam preporuceno pismo, ja reko za koga(da znam jel da potpisem za mamu ili tatu) kaze na tvoje je ime. Zinuo sam, iznenadio sam se, jer, tko bi meni slao preporucenu postu?! - Ali eto, potpisem ja to, uzmem koverticu, brzo u dnevni boravak i otvorim, kad ono sluzbeni poziv MMA lige za ucestvovanje u ligi, u kategoriji do 18 godina i do 73 kilograma. Malo je reci da sam pucao od srece, brzo sam uzeo broj i nazvao i trenera, i on je bio dosta uzbuden, ali smiren, reko mi je da dodem odma kod njega doma, da popricamo, dok sam isao do njega(10ak minuta pjesice) javio sam roditeljima. Kad sam dosao tamo trener je bio smiren.. Rekao mi je da ne zeli da sudjelujem u ligi, jos. Isprva mi nije bilo jasno ali mi je rekao da me on ne zeli vodit i ne zeli bit imenovan mojim trenerom ako cu sudjelovat jer smatra da nisam dovoljno spreman. Pognute glave sam otisao doma, tuzan i relativno razocaran. I tako putujem doma, a onda se odjednom probudim u subotnje jutro na trosjedu, valjda sam zaspao dok sam gledao televiziju, tko ce ga znati..

Naši Snovi 33

Kisa je padala vani, ja sam bio u stanicu cekao bus. Grmilo je, sijevalo, jedva sam ceka doci kuci da mogu ici lec. Dosao je bus te sam usao u njega. Bio sam sam u busu. Sjedio sam i gledao put kroz prozor. Vidio sam da me negdje vodi, da nije to put do moje kuce. Zaderao sam se glasno da me cuje vozac, on se samo okrenuo i nasmijao podlo. Zaustavio je bus i otvorio vrata. Ja sam izasao, kad to je bila neka kuca stara. Imao je pistolj u ruci i rekao mi je da ulazim odmah unutra! U strahu sam usao, madraci su bili na podu, stolice razbijene, stolovi naopako, puno prasine... Gurnio me na pod i ja sam pao. Ja sam se digao i isao sam pobjeci dok je on bio okrenut, no odjednom sam cuo pucanj. Stresao sam se i probudio, shvatio sam da je to bila samo nocna mora!

Naši Snovi 32

Jednog jutra krenuo sam na trening. Inače treniram u malom lokalnom klubu, koji i nije toliko poznat.
Trening mi pocinje ujutro oko 9 sati,ali toga jutra sam kasnio.
Prijatelj me nazvao i pitao da li cu doci na trening ? Rekao sam da ne znam.
Prekinuo je razgovor,a onda nakon nekih 5 minuta ponovo je zazvonio telefon, rekao je da dodjem obavezno jer ima iznenadjenje za mene.
Bio mi je rodjendan..
Kada sam dosao na stadion, bio sam zatecen prizorom koji sam vidio. Na stadionu sva slavna imena iz svijeta nogometa.
Ronaldo,Messi, Sir Alex Ferguson, Rooney, Van Persie..
Svi su prisli i cestitali mi rodjendan, a ja sam bio presretan.
Potom smo malo "poigrali lopte", bilo je bas zabavno, prijetelj je branio a ja sam igrao u tandemu sa Ronaldom.
Messi je bio u protivnickom timu, ali smo mi ipak pobijedili.
Nakon toga, sam se zahvalio prijatelju na nevjerovatnom iznenadjenju, a potom smo nastavili slaviti
sa Ronaldom,Messijem i druzinom.

Naši Snovi 31

  Dan mi je počeo kao i svaki drugi. Gledam TV. Na TV je objavljeno kako je počeo malonogometni turnir u Slavonskom Brodu. Pozvao sam prijatelje kod sebe i dao sam prijedlog da se prijavimo na turnir. Učešće u turniru je bilo 150 kuna. Dogovorili smo se da ćemo se prijaviti. Dali smo novac. Nagrada je bila izvrsna. 1. mjesto dobija 3 000 kuna. Morali smo osvojiti taj turnir. Došao je i taj dan. Počeo je turnir. Prvo kolo smo bili slobodni, nismo imali protivnika, jer je bio neparan broj ekipa. Došlo je napokon 2. kolo. Imali smo odličnog golmana i tako smo i došli do finala zbog njega. Svi su se čudili našom igrom. Počelo je i finale malonogometnog turnira. Protivnička i naša ekipa su igrali odlično. Igrali smo produžetke i ja sam zabio gol, ali nažalost sam se tada ozlijedio. Nakon 2 minute je protivnička ekipa izjednačila. Igrali smo penale. Protivnička ekipa je zabila 3 gola iz 4 pokušaja, a mi smo zabili 4 gola iz 4 pokušaja. Bio sam ozlijeđen i morao sam pucati zadnji penal. Protivnička ekipa je zabila gol i sada je sve ostalo na meni. Sudac je zasvirao da bih mogao opucati i tada sam opucao i naglo se probudio i saznao da je sve to bio samo san. Eh, sada nažalost, ne znam jesam li zabio gol.

Naši Snovi 30

  Jedne večeri, nakon napornog igranja kompa, oći su me već boljele i bilo je vrijeme da odem u krevet. Nisam niti ustao sa stolice kako treba vec sam se praktički srušio u krevet. Uglavnom, zaspo sam ko klada i odjednom se našao u skate parku. Bio je neki turnir u izvođenju trikova sa bmxom. Sjedio sam sa strane na svojem bmxu, i promatrao odrasle kako izvode akrobacije i divio im se.. Oko mene ubrzu se skupilo društvo odnosno moji frendovi također s bmxovima, te smo otišli u naš skate park. Zabavljali smo se, pokušavali izvodit trikove bar da sliče na nešto. Bilo je tu puno smijeha, ali kao što poslovica kaže poslje smijeha dolazi plač. Otišao sam u dućan da kupim nešto čipsa i nekog soka, i kada sam se vračao vidio sam sve frendove posložene u krug oko mog najboljeg frenda koji je ležao na podu i tulio ko kišna godina. Dotrčao sam do njih da vidim šta mu se desilo, kad ono samo si zgulio nogu malo. I tako mi se počastili sa čipsom i ubrzo je sve bilo uredu. Ubrzo nakon toga zazvonio mi je mobitel i probudio sam se, te skuzio da je to bio samo san..

Naši Snovi 29

Nakon napornog dana otiso sam u svoju sobu spavat. Odjednom su lupila vrata. Ja sam skocio iz kreveta. Prepo sam se. Krenuo sam prema vratima kada se pod odjednom urusio i spao sam u dnevnu sobu. Kada sam ustao, odjednom su na mene letjele strijele. Iz kuhenje su me gadjali indijanci. Ja sam pobjego kroz hodnik u svoju sobu. Tamo je bilo neko veliko zeleno cudoviste. Nosilo je sjekiru sa sobom. Kad sam ga vidio, krenuo sam bjezat iz kuce. Cudoviste me ganjalo cijelim putem. Kao u svakom snu, nikad ne uspijes pobjeci od progonitelja. Tako sam, cim sam presao cestu, umaro sam se brzo, i pao sam na zemlju. Cudoviste je doslo i samo me probolo sjekirom. Tada sam se probudio i shvatio da je to samo bila nocna mora. Bio sam sav znojan kad sam se probudio.

Nasi Snovi 28

 Krenuo sam u banku sa ocem, da podignemo moju prvu placu. Trebalo je sjest na racun 4100 kuna. Nakon skoro sat vremena cekanja dosli smo na red, jako smo se iznenadili kada nam je zena za salterom rekla da na racunu ima 6000 kuna. Bilo mi je to nejasno pa sam nazvao u firmu, ali su se i tamo iznenadili jer ni oni to nisu uplatili, Nakon 10ak minuta, nazvala me zena iz firme, krivo je uplatila, pa je zamolila da im to vratim kako nebi ona morala to podmirit, naravno, pristao sam, jer i inace tu zenu poznajem. Podigao sam novac, drugi dan joj odnio, zatim otisao do bankomata podic svoj dio, ali onda pak njega nije bilo.. Bio sam frustriran i zaputio se u banku, cekao, i cekao, i cekao, a onda.. 'Drrrrrrrrrrm', glasno me sokirao alarm na mobitelu, probudio sam se za skolu, poslije skole otisao na bankomat, a tamo me cekalo mojih 4100.

Naši Snovi 27

Bilo je kasno vece' , bio sam jako umoran te sam isao spavati. Utonuo sam u san brzinom munje. Od jednom kao da sam se stvorio u nekoj ulici kojoj nema kraja. Bila je mrkla noc, rasvjetne svijece treperile su, kao u horroru. Bojao sam se, al sam nastavio hodati. Cuo sam glasove cudne, stope ljudi kako setaju, ali nisam mogao odrediti gdje je to tocno, ulica je bila duga, nije imala kraja. Iza mene bila je ekipa nekih momaka. Okrenuo sam se, imali su u ruci palice i nozeve. Poceo sam trcati od straha, ali toj ulici nijie bilo kraja. Zapeo sam te sam pao na pod, pokusao sam se dignuti ali nisam mogao. Pogledao sam ispred sebe vidio sam da i od tamo dolazi ekipa momaka. Isto su imali palice i nozeve, kao da su me opkolili. Nisam znao sta sam napravio pa me zele prebiti. Priblizili su se prema meni, ja sam ih pogledao i pokrio se da me ne udru, netko je vrisnuo i ja sam se prenuo i probudio. Shvatio sam da je to samo san bio.

Naši Snovi 26

Jedna veceri sam utonuo u duboki san.Poceo sam sanjati.Ujutro sam se probudio kao i obicno,otisao do sobe i ugledao kljuceve BMW i jedna kuverta sa pismom unutra.Otovio sam kuvertu i poceo citati.U pismu je pisalo kako su mi kupili BMW 320i.Nisam mogao biti sretniji,uzeo sam kljuceve,izasao van i vidio svog limenog ljubimca vani.Otkljucao sam ga,usao unutra i upalio.Cuo sam cudni zvuk pistanja,te sam se nakraju probudio iz tog ljepog sna.

Naši Snovi 25

 Idem u školu kao i svaki dan. Ništa neobično. Zovem prijatelja da krenemo i kaže on "Ajmo, ali moram ti pokazati jedno iznenađenje" i hajde izađem van i čekam prijatelja. Izlazi on van i vidim da je kupio novi bicikli. Na početku mi je bio kao i svaki bicikli, ali kasnije... Kaže on meni sjedaj na bicikli i fino sjednem. Odjednom kada sam sjeo na bicikli obuzeo me je čudan osjećaj. Za 3 minute smo došli do škole. Bicikli je letio i imao nitro. Mislio sam da će mi se torba pokidati. Došao sam u školu i to sam prepričao svojim prijateljima iz razreda, ali oni mi nisu vjerovali. Ja sam pobjegao sam prvog sata da budem sa prijateljem i da se vozamo na biciklu. Vozali smo se do Zagreba, Dubrovnika, Splita... U Dubrovniku smo se čak i kupali. Nevjerovatno iskustvo. Na kraju me odvezao u školu, a to je bio predzadnji sat. Uđem ja u školu, a ono odmor. Čujem ja zvono zvoni za početak nastave, ali to nije bilo to. Alarm se upalio i tada nisam mogao vjerovati da je to bio samo san.

Naši Snovi 24

Jednog dana, budim se ja i izlazim iz kreveta. Ugldam posteljinu neka čudna, svilena, krevet mi bio veći nego inaće, sve puno jastuka. Nakon što sam ustao, na podu je bio ogroman čupavi tepih sa raznim bojama, na tepihu radni stol sa 2 vrhunska kompjutera. I tako ja začuđeno gledam i gledam, uopće mi nije jasno kako i zašto se to dogodilo, kako odjednom imam to sve u sobi, no dobro, išao sam se obući a kad sam otvorio ormar, u ormaru je bilo tolko odječe, svih boljih marki da ti mozak stane. 2 sata nisam znao što bih obukao od muke, to je bilo tako divno. I eto nakon nekog vremena napokon sam se obukao, i krenuo sam prema vratima od sobe, tamo gdje inaće ima za upalit i gasit svijetlo u sobi visila je neka, nešto kao kuka. Dobro aj, idem ja to potegnut pa šta bude bit će, i potegnem ja to kad ono ništa, potegnem još jednom, i gore u sobu mi dojurile dvije domačice sa doručkom. Počeo sam se smijati i uživati u tome, imao sam hrane, pića, odjeće, komp, sve što možeš poželjeti. I tako idem ja na komp i stiskam po gumbu za paljenje, i neće i neće. Sjednem za drugi komp, pokušam njega upalit, stisnem gumb i nešto ko da mi je mrak pred očima pao. Otvorim oći i vidim svoju staru posteljinu, tepih, radni stol i komp. Počnem se smijat ko konj i govorit sam sebi jao šta ja sanjam.

Naši Snovi 23

Dok sam gledao TV, bio sam tako umoran da sam zaspao. Krenuo sam sanjati da odjednom likovi sa TVa izlaze iz ekrana. Bio sam gledo nekakav ratni film. Odjednom su vojnici krenuli iskakati iz TVa i krenula je pucnjava svuda. Avion je proletio takoder. Ja sam se sakrio iza trosjeda. Dotrco sam do danjinskog i prebacio na drugi program. Kada sam prebacio, na tom programu je bio "Titanic" film. Odjednom je voda krenula ulaziti svuda. Nisam mogao prebaciti. Odjednom je cijela kuca bila puna vode. Krenuo sam se tusiti. Odjednom sam se probudio i shvatio da je sve samo san!