Naši Snovi 122

Kasno vecer,vracam se iz grada.Umoran sam odmah idem leci spavati.Dok sam legao stvorio sam se u firmi,obucen kao gospodin.Dosla je neka baba koja nije imala jedno oko trazila je da joj dam kredit od jedan milion,ali ja nisam mogao dati jer je stara,ona je rekla da cu pozaliti zvog toga,ja sam se nasmijao jer znam zasto bih pozalio to je baba sta mi ona moze da ucini.Zavrsio sam sa poslom i sjedam u auto kad odjednom se ta ista baba prikaza vani ispred auta i neda mi proci,izlazim vani da je sklonim ona je uzela neki prah bacila na mene,i rekla da cu umrijeti za tri dana.Otisao sam odmah kod Hodze da mi gleda u buducnost.Rekao je da sam zacaran da je umene usao najgori duh koji me proganja tri dana i onda mi uzme dusu.Pitao me je dali mi je ta baba sta dala,rekao sam da jeste dala mi je kamencic i rekla da sam ja vlsanik tog kamena.Hodza je rekao da ga poklonim nekom drugom i da ce ta carka preci na toga kome poklonim taj kamen.Razmisaljo sam tri dana kome da ga dam i dao sam ga kolegi sa posla dok smo cekali vlak dao sam ga njemu kasno navecer dolazi ponoc,mi cekamo vlak ja ga dajem njemu ali sam zaboravio pitati gapristajeli on da bude vlasnik tog kamena odjednom me je nesto povuklo za ruku i vuklo u zemlju vikao sam upomoc ali nitko mi nije mogao pomoci.Odjednom sam se stvorio u krevetu sav znojan i preplasen i shvatio da je to bio sam san.

Naši Snovi 121

Probudio sam se ujutro i otisao na posao,nakon odradenog posla krenuo sam u najblizu trafiku kupiti listic za loto.Uzmem papiric zaokruzim brojeve i uplatim.Kad sam dosao dosao kuci upalim televizor a na programu upravo loto.Odem do kupaonice kad se vratim pise dobitni listic je upravo moj,nisam mogao vjerovat da mi se ovo dogodilo,bio sam sretan kao nikad.Kad sam primio tu veliku cifru na racun odmah sam dao dokaz i krenuo na rasipanje svog novca.Nakon nekoliko godina potrosio sam sav svoj novac i dosao pred bankrot ,nisam mogao vise naci posao i morao sam prodavati sve sto sam imao.Na kraju sam zivio sa svojim starim roditeljima nisam imao posao a roditelji su me uzdrzavali i davali mi novac da mogu nekako prezivjeti.Na moju srecu tada sam se probudio i shvatio da je ovo sve bio samo obican san.

Naši Snovi 120

Godine 2020 sam bio Gospodar svijeta... Upravljao sam svijet. Borio sam se bio da svoju Zemlju odbranim protiv kojih igramo... Meni je to uspijevalo... Kao prvo bio sam Princ. Dalje kada mi je otac umro postao sam Vladar. Vladar koji je sve upravljao... Oženio sam se za Mjesec... Ženi mojoj je bilo ime Reusa. Bila je lijepa,zgodna. Ja sam previše vodio o njoj. Ona je zatrudnila. Moja majka se radovala što cu dobiti svoje dijete.. Za 9 mmjeseci
želja se ispunila. Dobio sam dijete nadio sam mu ime Sabahudin. Lijepo mi se to ime bilo svidjelo i zato sam mu nadio... Moje dijete je bilo Princ. Bio se i razbolio.. To me je istužilo i doveo sam ljekara. On ga je izlijecio i dao sam mu malo para. Moje dijete kao Princ je odrastao lijepo.. Bio je odgojen i sve. To me usrećilo.... Bila je jednom bitka i mi smo se protiv drugih borili.. Mi smo to ostvarili i pobijedili.. Radovali smo se... Najviše mi je to bilo srecno . Moje dijete kada je odraslo bio je veoma doabar i radio je. Imao je i on svoju curu. Posle kada je imao nekih 25 godina oženio se s njom. A ono što je bilo srećno jeste da i njemu za 9 mjeseci dijete ide. Trudna mu je bila žena. To je moju ženu i mene usrecilo.. Bio sam veoma srećan. Kada se rodio. Nadili su mu ime Ibrahim. Međutim ja sam ostario... Gotov dan apustim. Sve sam davao da pomognem. I nastavlja Sin. Ja sam postao sultan vodio sam i tako.. Pomagali su. Bili su srećni što sam sultan. Svima sam pomagao. Eh' bio je to lijep san.

Naši Snovi 119

Putovao sam sa svojim prijateljima, bio sam u avionu, uživali smo i zezali se. Krenuli smo na skydiving. Gledao sam kroz prozor avionu, napolju je bilo veličanstveno. Oblaci koji su bili božanstveni bili su ispod mene. U jedom trenutku vidio sam kako se približava neka crna tačka ka nama. Kako je vrijeme prolazilo ta tačka je postajala sve veća i veća. Shvatio sam da je to bio drugi avion. Nisam mogao da vjerujem svojim očima otvorio sam brzo vrata, i iskočio zaboravivši padobran od panike. Moji prijatelji su također skočili za mnom. Padali smo velikom brzniom, vjetar je udaro od moja prsa, nisam mogao otvoriti oči kolika je brzina bila. Kroz moju glavu su prolazili svi najljepši trenuci života. Nakon nekog vremena, otvorio sam oči i imao sam šta vidjeti. Od zemlje smo bili udaljeni svega stotinjak metara. Odjednom sve je počelo da se muti, probudio sam se. Naglo sam se ustao, odpuhno, ustao se i prošetao de kuhinje kako bih došao sebi. Uzeo sam čašu vode i sjeo u trepzariju. Nedugo zatim, mama je došla kod mene i pitala me:
-''Šta se desilo ?''
Odgovorio sam joj:
-''Ma ništa, imao sam samo ružan san.''

Naši Snovi 118

Sa mojom najboljom drugaricom sam na nekom ostrvu. Cini se kao pusto ali pravo ljubavno ostvo. Zgrade ogromne, sve u staklu, plaza prelepa od sitnog peska, more kristalno plavo, nigde nikog kao da smo ostali sami na ovo svetu. Ta devojka mi se svidja vec duze vreme, ali ona mene gleda kao druga. Mislim ja to ne znam skroz tacno, ali ne smem da joj kazem zato sto se plasim da unistim prijateljstvo i uvideo sam pravu priliku u ovom mestu da je poljubim. Dok smo se igrali na plazi, valjali po pesku, davili u moru, slikali, ja sam odlucio da moram to uraditi. Oborio sam je na pesak, legao na nju i poljubio, nije me odbila, cak sta vise uzvratila mi je. Onda sam poceo da je ljubim sve vise i vise, ali dzabe ovo pricam kad verovatno svi znate kako je ljubiti voljenu osobu samo u snu.

Naši Snovi 117

Bio je badnjak. Cijela obitelj je bila u dnevnom boravku pred televizorom, i gledali smo Božićni film.
Film je završio, bilo je vrijeme za spavanje... Mama me je ušuškala te sam usnuo u san...
Hodao sam duugim hodnikom do velikog svijetla. Došao sam do kraja hodnika i otvorio jedna vrata...
Tamo su bili djed Božićnjak i njegovi patuljci... Rekao mi je: "Što ti radiš tu??", te me je jedan od njegovih patuljaka pošpricao sprejem za uspavljivanje i zaspao sam...
Probudio sam se, bili smo u nekoj kočiji, a ja sam se samo izderao: "UPOMOC!!".
Sletjeli smo na neku veliku stijenu te su me svi čudno gledali..
Odjedanput kaže mi djed Božićnjak: "Otet si!", a ja sam samo plakao...
Nitko me nije služao, samo sam pricao, ali nitko nije obračao pozornost na mene...
Odjednom, stvori se patuljak ispred mene... Ni njega nitko nije vidio, niti obračao pažnju, ali ja sam ga vidio, to mi je jedino bilo bitno...
Pricao sam s tim patuljkom šta mi se dogodilo, on je rekao: "Ja ću te spasiti."..
Letjeli mi tako sve duže, i brže, i na jednom svi popadali iz kočije, ostao samo djed Božicnjak...
Stali smo na zemlju, otišao je u neku kuću, a ja sam se pokušao iskrasti iz kočije, no nisam dugo bio van nje...
Izlazi djed Božićnjak sa puškom uperenom u mene, ja sam trcao što dalje, nije me mogao pogoditi...
Izvadio je strojnicu i počeo me pucati, ja sam se samo derao: "MAMA, MAMA!!"..
I za par sekundi mama se stvorila pored mene, rekla mi je: "Što ti je, što se dereš?"..
Ja sam ju zagrlio i počeo plakati... Ispričao sam joj svoj san, te otišao u krevet gdje su spavali moji roditelji.

Naši Snovi 116

Stvorio sam se u nekom mracnom gradu, u mracnoj uličici, nisam znao gdje sam ni sto sam, no znao sam da cu se morati boriti za svoj zivot. Prosao sam malo gradom i shvatio da je to moj grad u nekakvoj izvrnutoj buducnosti. Nebo je crveno, ulice su puste. Razgledao sam grad, posao svojoj rodnoj kuci, kada sam dosao, shvatio sam da moje kuce nema, nisam znao sto se dogadja. Znao sam da nesto nije u redu i brinuo sam se za obitelj i prijatelje. Nakon nekoliko kilometara prohodanih, shvatio sam da me netko prati. Nisam se obazirao jer nisam bio potpuno siguran da me prate. Bio sam siguran da me netko prati nakon sto sam skrenuo u mracnu uličicu i nekakvo bice je skrenulo za mnom. Nisam bio siguran sto je to, bio sam znatizeljan. Pocelo me proganjati, poceo sam brzo trcati, ta stvar je pocela trcati zamnom. Proganjala me cijelim gradom, nisam znao sto uciniti. Nakon pretrcanih nekoliko kilometara umorio sam se i shvatio da se moram skriti. Nisam bio uspjesan i to bice me pronaslo. Shvatio sam da je to bice ljudozder i poceo sam vristati, poslo je prema meni i htjelo da me ubije, kada me alarm probudio i shvatio sam da je to sve bio san.

Naši Snovi 115

Jedne noći kad sam legao sav iscrpljen od rada , utonuo sam u duboki san.
Sanjao sam da se nalazim u New-York u ulici Chelsea , ispred mene je stajalo ogledalo ,gledao sam u to ogledalo i čudio se , jer sam ja postao Spider-Man.
Kad bi neko dirao nedužne ljude u životinje , te ljude bi omotao svojom paučinskom mrežom , i prilijepio za zid.
Nikad im nebi palo napamet da diraju nekog , bez ikakvog razloga .
Jedne noći pred skrivenim mjesecom doletio je neki čudak sa nekom letjelicom.
Pucao je i spaljivao grad,ja sam naravno odmah došao gdje je on bio.
Bježao je,ali sam ga na kraju uhvatio , bio je jači od mene,pa me je jakim udarcom povrijedio.
No,ja sam zanemario bol i vratio se borbi.
Tukli smo se veoma dugo ,dok ja nisam skočio u zrak i prilijepio za zid jedne velike zgrade.
Omotao sam oko njega toliku jaku mrežu,da se nije mogao izvući.
Policija je odmah došla, i odvela tog bezobraznika u zatvor.
Tako da se New York smirio od zlih ljudi.

Naši Snovi 114

Radan dan kao i svaki drugi. Ustajem, zena spava, uniforma popeglana, zivot kao da sam programiran. Oblacim se i krecem na autobusku stanicu. Do posla mi treba pola sata i za svih tih pola sata imao sam cudan osecaj, kao da svi gledaju u mene i kao da imaju oci na potiljku. Stizem u bazu Zandarmerije, uzimam opasac i krecem sa mojim kolegama u patroliranje. Posto smo mi, moze se reci neka vrsta specijalne jedinice, idemo samo na specijalne zadatke i tako stize jedan veoma delikatan poziv. Otmica kakvu niko nikada nije video do sada. Ja kao staresina smene, moram da rasporedim svoje ljude ali tada krece prava drama. Dolazim do svojih ljudi oni me ne vide i ne cuju, kao da sam duh. Pricao sam u prazno, osecaj kakav nikada do sada nisam doziveo, kao da ste vazduh. U jednom momentu moj najbolji drug, koji je ujedno u mom vodu krece sam u zgradu gde se nalaze otmicari. Panika me hvata, jer znam da ja odgovaram za njihove zivote, okrenuo sam se i viknuo:
"Marko gde si posao bez naredjenja?"
-Nije se osvrnuo, otrcao sam sto pre ispred njega i uzviknuo:
"Zandarme stani odmah, odbijas naredjenje?!"
-U jednom momentu stao je i ja sam se obradovao i pomislio da je sve doslo na svoje, samo u jednom trenutku vadi pistolj iz opasaca i puca meni u glavu. U tom momentu skacem iz kreveta sa grcem u nozi, toliko sam vrisnuo da sam probudio moje roditelje.

Naši Snovi 113

Resio ja da odigram tiket i ako nisam bio duze vreme u kladionici. Odem ja tamo, maloletan, po prvi put da me ne izbace. Prilazim ja da uzmem listu, uzimam je i sedam za sto. Gledam u onu listu i popunjeni dobitni rezultati, tj nemam izbor nego samo taj jedan. Gledam ja u ono i rek'o mozda sam neke srece i uplatim. Odem kuci i u neizvesnosti cekam da pocnu utakmice. Kako su pocinjale tako su dolazile, jedna po jedna dok nisam dosao do zadnje. Kada sam video da je dosao tiket od par hiljada eura protrljao sam dobro oci da me ne varaju mozda ali ne, ne varaju dobio sam. Odlazim tamo, prilazim salteru, dajem tiket svi oko mene, tapsu me po ramenu uz dobacivanje: "Bravo caree, to legendoooo, idemo kraljuu castis..."
I u jednom trenutku sam sve slabije cuo te glasove a pare kada sam krenuo da ih uzmem nestale su iz ruke, kada sam opet pogledao u ruku, shvatio sam da sam uhvatio telefon koji se stajao pored mog jastuka i u tom trenutku sam shvatio da sam sve to sanjao, ali se molim da mi dodje ipak ovaj pravi tiket.

Naši Snovi 112

Nalazim se u animiranoj zemlji, sve oko mene je kao u crtanom filmu. Ne znam sto se dogadja, gledam okolo i trazim neki znak. Shvatim da sam izgubljen. Cujem nesto u grmlju suska, isprva bilo me strah pogledati ali ipak sam odlucio pogledati sto je to, bio sam znatizeljan. Prilazim grmu da vidim sto se dogadja, odjednom cura istrci iz grma i pocne bjezati kroz sumu. Morao sam znati zasto bjezi pa sam potrcao za njom vikajuci: "Djevojko, djevojko", nije se osvrtala. Nisam je vise imao na vidiku i odlucio sam prestati trcati. Nastavljam hodati kroz animiranu zemlju i ugledam dvorac u daljini. Shvatio sam da je dvorac dalje no sto sam mislio ali odlucio sam poci do njega jer to je znak civilizacije a ja nisam znao gdje sam. Pocinjem hodati prema dvorcu i srecem jednog covjeka koji mi govori da ne idem tamo, izgledao je lud pa mu nisam povjerovao i nastavio sam hodati. Dolazim pred dvorac tek za tri dana. Shvacam da je ona djevojka sto sam je sreo u grmlju, da je ona kraljeva kci i nisam joj bio bas drag. Gledao sam po trgu i shvatio da je moja glava ucijenjena na tisucu maraka. Skrivam se u neku staju na koju sam naisao da me ljudi ne bi poceli naganjat, nazalost tu je bio konj od djevojcina zarucnika i on je bas ulazio. Kada je shvatio da sam to ja prijetio mi je smrcu i bacio me u tamnicu. Izlazim iz tamnice za nekoliko dana i vode me na gradski trg. Trebao sam se boriti sa zarucnikom, buducim kraljem. Dobio sam mac i duel je otpoceo. Bio je uspjesniji, ja sam bio neiskusan ali sam davao neki otpor. Nisam vise mogao izdrzati, oslabio sam, njegov mac je bio sve tezi za podnijeti. Mac mi je odletio iz ruke i ostao sam bez oruzja. Njegov mac mi se priblizavao i taman da me ubije, probode, budi me alarm i odlazim u skolu.

Naši Snovi 111

Ustajem, zovem mamu da vidim gde je i da mi spremi dorucak, ali se ne odaziva. Oblacim se i silazim u prizemlje da vidim da li ima nekog i kada sam sisao imao sam sta i da vidim, tj. nisam. Nema niceg, prazna kuca, nema stvari, nema nikog od moje porodice. Pokusavam da otvorim spoljna vrata, ne mogu, kao da su zaglavljena sa necim. Otvaram prozor i iskacem iz kuce, kako iskocim tako kao da se "teleportujem" u moju sobu. Pocinje da me hvata panika zasto ne mogu da izadjem iz kuce i zasto nikog nema. U jednom trenutku cujem zvukove iz sestrine sobe, krike neke, kao da neko urlice i peva u isto vreme. Ali ne mogu da otvorim ni ta vrata, odlucim da ih razvalim. Sutiram u njih i sutiram i samo iz sobe se zacuje ocev glas:
"Sta lupas majmune?"
-Ja sav srecan zato sto je on pitam:
"Tata jel si to ti, sta se desava?"
-On odgovara:
"Nisam ja tvoj otac to neka ti bude jasno, ti nemas nista sa nama vise, nisi dosao na vreme."
-Pitam ja njega sav u cudu sta li sam to propustio, a on meni:
"Preobrazaj!"
-I u tom trenutku se otvaraju vrata od sestrine sobe i mrkli mrak ne vidi se nista. U tom trenutku cujem mamin glas kako me zove, sav srecan budim se ona stoji pored mene i pita me sta se desava, zasto urlicem u 3 sata ujutru.

Naši Snovi 110

]Pakujem stvari i krecem u skolu. Do skole idem autobusom i sve je izgledalo monotono i isto, kao da ce i ovaj dan proci kao i svaki drugi. Kada sam stigao u skolu, usao sam u ucionicu, ali praznu, 5 minuta pred pocetak casa. Nikada do sada se nije desilo da ucionica bude prazna, a nisam obratio paznju da je i skola prazna, zato sto sam mislio da su svi na nekim casovima. Otisao do kancelarije profesora da vidim sta se desava a ono nikog nema, a dnevnici slobodni. Uzmem dnevnik i nadjem sebe. Izvadim hemijsku olovku iz dzepa i pocnem da pisem ocene u jednom trenutku pali se televizor, kao na nekim horor filmovima, a ono ja na njemu kako pisem ocene. Gledam u cudu sta se desava, pokusavam da ga ugasim u jednom trenutku se prebacuje kanal na profesore i ucenike koji kao da gledaju kroz televizor u mene i smeju mi se. U jednom trenutku se okrecem da stavim dnevnik na svoje mesto i direktor se stvara iza mene i udara mi samar.
Kada sam se probudio shvatio sam da je to sve bio samo obican san, ali ne mozete da verujete kakav je osecaj posle otici u skolu.

Naši Snovi 109

Jednog dana ja sam ustao, išao sam u WC da se umijem operem zube posle toga sam otišao da se obučem da izadjem napolje da vidim šta se radi otputovao sam pješke 10metara to je bilo kod fudbala tu sam došao nije nikog bilo. Ja Sam tu. Čudim se nema nikog u ovoliko sati.. Prošetao sam malo terenom kad naidje ja na 50e. Ja se cudim ko je ovo izgubio. Razmisljao sam dali da vratim pare ovome kome je ispalo ili da uzmem. Ja od zaborava razmišljanja ta sam turio u džep 50e. Hodao sam hodao nešto mi je bilo na umu. Trčkarao sam oko terena pa se vratio kući i u krevet. Tako sam mislio šta mogu uraditi sa 50e. Skontao sam mogu uzeti sebi odjeću,patike i slično. Ja ta otišao u Butik odjeće. Uzeo sebi pulover bundu i tako nije me koštalo nekih 25km. Onda sam otišao u prodavnicu da kupim patike i to sam uzeo to me je koštalo 75Km. I na to sam izgubio pare.. I gotovo je zavrsilo je sa 50e više ih nema sad ima pulover bunda i patike. I ja ustao i skontao sam da je San i to je završilo...

Naši Snovi 108

Dosao kuci iz skole otkljucavam vrata i vidim da nema nikog.Udem u svoju sobu raspremim se upalim racunar odem oprati ruke u wc i ode vidit u kuhinji sta ima za jesti.Udem u dnevni boravak kao ubicajno udem u kuhinju kad mi nesto prekri oci.Mislio sam da se brat sakrio i da se sali ali je neko provalio u kucu i cekao u kuhinji.U usta su mi stavili tabletu nakon koje sam zaspao. Nakon nekog vremena probudio sam se povezicom na ocima .Usta su mi bila zaljepljena nekom trakom.Cuo sam neke likove kako pricaju da ce me ubit i bacit u jezero.Lezao sam nepomocino jedno bar dva dana bez hrane i vode . Placem i cujem kako neko dolazi do mene i skida mi povezicu sa ociju.Bila su tri maskirana covjeka rekli su mi dizi se idemo. Usao sam u neki Crni Kombi bio je sav zamracit .Nakon neki petnest minuta vozdnje izasli smo ispod nekog mosta kraj jezera . Zavezali su mi noge i ruke i stavili me na kraj obale jezera .Jedan od otmicara je pricao na mobitel i reko ubite ga.Bio sam uvjeren da je ovo moj zadnji dan zivota.I upravo nakon toga cuo se pucanj i padam u jezero i od jednom zazvoni telefon i shvacam da je to bio jedan jako ruzan san.

Naši Snovi 107

Vreme je spavanja , lezem u krevet , pocinjem da se prevrcem po krevetu jer ne mogu da zaspim..
U trenutku kada mi se prispavalo cuo sam kakko se nesto sunja oko kuce, u pocetku sam se pravio kao da me to nije zanimalo i pravio sam se da necujem to...
Posle je taj zvuk bio sve glasniji i glasniji i sve vise se priblizavao mojoj sobi..
Otvorio sam oci i pogledao to su bili neki ljudi sa belim mantilima i velikim kapuljacama, kretali su se ka mom krevetu, nisam verovao sta se dogadja, skocio sam iz kreveta pogledao oko sebe gde bi bilo dobro da pobegnem , sve je bilo zatvoreno vrata , prozor, itd. nisam znao sta da radim , bacio sam se jednom cudovistu izmedju nogu i nekako stigao do vrata i pobegao iz sobe , oni su nastavili da jure zamnom ja sam se NIKADA sporije spustao niz stepenice i sve je bilo kao usporen snimak, oni su bili brzi a ja sve sporiji i sporiji. Kada su me konacno stigli i uhvatili, Trgao sam se u jednom trenutku i cuo kako Majka vice USTAJ KASNIS NA POSAO!! Ustao sam sav mokar iz kreveta i bio srecan sto je to samo bio san..

Naši Snovi 106

Ustao sam se.Kao i obicno posao sam u WC da operem zube i da se umijem.Kako sam bio veoma pospan jer je bilo oko 7 sati,kad trebam u skolu,a jos je bio i Petak...Dosao sam do lavaboa i pustio vodu.Umjesto normalne vode pocelo je teci nesto kao mulj,blato,nesto slicno tome.Ja sam se zgrozio i pomislio da to neki kvar u cijevi.Medjutim,ta smedja boja se ubrzo promjenila u crvenu boju..To je bila krv! Ja sam poceo povracati, i nasilnicki pokusavao da zatvorim cesmu,ali nije islo!Otrcao sam do dnevnog boravka,kad u njemu me zadesila scena koju nikada necu izbaciti iz glave! Sve je bilo umazano krvlju i poruseno sve! Ja sam se prepao jer sam mislio da su stradali moji roditelji! Cuo sam korake na drugom spratu..Bio je to neki maskirani covjek sa velikim nozem u ruci koji je bio poptuno krvav...Ja sam se sakrio ispod kreveta,ali sam udario u neki metal i on je zazvecao.Ubicao je to cuo i odmah je dosao do kreveta.Kada se sageo ugledao je mene!Izvukao me je,a ja sam se sav tresao.Uzeo me je i vucao do sobe mojih roditelja! Tamo su bile neke krvave spravice koje su stvarno ostavljale bez daha! Izgledale su strasno,a jos strasnije su zvucali.Uzeo me je i zavezao za stolicu i latio se za jednu spravicu i upalio je! Sam njen zvuk je bio dovoljan da unsiti covjeka.Uzeo je tu spravicu i okolo setao sa njom.Ja sam se sve vise i vise plasio.Mada,u tom trenutku sam samo htio da umrem normalno,jer,ne bih zelio da me ta spravica dohvati a ne nesto drugo.Sve je prilazio blize i blize.Ja sam ga molio da me pusti,ili da mi bar kaze gdje su mi roditelji a on je odgovarao: "Tvoji roditelji su tamo gdje ces i ti biti uskoro." Prisao mi je sa tom spravom na milimetar.Na moju veliku srecu,tada sam se trgao iz sna! Prvo sto je bilo otrcao sam do sobe mojih roditelja da vidim jesu li dobro.Onu su me kao bez duse gledali jer sam bio stvarno isprepadan! Sva sreca pa je ovo bio samo jedan ruzni san!

Naši Snovi 105

Lezim u svom toplom krevetu i gledam u plafon. Razmisljam o necemu sto ni meni nije bilo poznato, bilo mi je strasno kao da razmisljam o drugom svetu, nevidjljivom. U jednom trentku cujem neko lupanje u sestrinoj sobi, dignem se za trenutak i ono tad prestane. Taman se vratim u krevet ono opet, ja opet ustajem ono prestaje. U jednom momentu dok sam lezao same oci su mi se zatvorile, kao da nosim 100 kila na kapcima, nisam imao kontrolu, samo odjednom se otvaraju vrata od moje sobe, kad to moja sestra sa stolicom u rukama.
Upitam je:
" Sta ti je? "
-Ona me gleda nemo i nepomicno i ja ponovim to:
" Reci mi sta se desava?"
-Samo u jednom trenutku dize onu stolicu uzviknu "Ubicu teee" i u momentu kad je zamanula da me udari probudio sam se. Taj strah nikada necu zaboraviti u svom zivotu.

Naši Snovi 104

Dosla je nedelja. Nedelja kao i svaka druga, euforaija velika, spremanje pred prvenstvenu vaterpolo utakmicu. Toliko dugo sam se spremao za to da nisam o nicemu drugom razmisljao. Cuo sam se sa ekipom kako i sta treba da radimo i kada se nalazimo. Nakon izvesnog vremena stigli smo, bilo je dovoljno pogledati protivnicku ekipu da se odmah uplasimo, prakticno da nam se nogu odseku, ali kada smo usli u vodu drugacije bilo kao da sam dobio dodatnu snagu, plivao sam pa moze se reci kao riba, niko nije mogao da me prodje niko nije mogao ni da me uhvati. Trener nije imao potrebe da me menja, zato sto sam dobio neopisivu snagu, jedini sam ja bio taj u ekipi koji davao golove a u isto vreme i branio, kada se zavrsila utakmicu kao po obicaju pozdravili smo se sa protivnickom ekipom i sledila je neuobicajena dodela pehara, trener je tada mene proglasio za kapitena da ja podignem pehar, ali tada se desava ono sto nisam ni slutio, u trenutku kada sam trebao da dotaknem pehar probudio sam se u mom krevetu sav obliven znojem i zamisljam kako bi bilo da se to stvarno desilo.

Naši Snovi 103

Izasao sam iz kuce, subota je navecer, ne znaam ni sam gdje cu, lutam po gradu, vucem se. Palim cigaretu za cigaretom divljacki uvlaceci dim. Svi su me prijatelji napustili. Prolazio sam kraj nekog disko kluba, zasao u malu ulicicu kraj kluba.. Bili su dvojica, bilo je ocito da ona to nije zeljela, prisilili su je. Bespomocno je mahala rukama i zazivala pomoc. Jedino sam ih ja primjetio, iako je na desetke ljudi proslo svega 50ak metara od njih.. Odmah sam shvatio da joj je potrebna pomoc, svaki normalan covjek bi nesto ucinio, ali ja sam se cak i na svoje cudenje samo okrenuo i otisao. Sutradan sam na vijestima cuo o silovanju djevojke, solovatelji su pobjegli, gubi im se svaki trag zasad, iako ce ih na kraju vjerojatno nac, neizmjerno mi je zao sto sam kukavicki otisao doma i u miru zaspao, to me muci i o tome ne mogu prestat razmisljat.Naravno to je bio još jedan u nizu od mojih loših snova i zahvaljujući tom snu, sad znam kako bih se osjećao kad bih ignorirao takvu situaciju.Uvijek pomozite čovjeku u nevolji.

Naši Snovi 102

Bio sam siromah ali lopov,imao sam lopove prijatelje.Jednu vecer smo se iskupili i jedan je rekao da idemo provaliti u banku.Rekli smo da cemo razmisliti i da se nadjemo sutra u isto vrijeme na istom mjestu.Sljedeci dan kad smo se iskupili svi smo razmislili i pristali da opljackamo banku.Svi smo otisli kuci uzeli potrebnu opremu i sastali se kasno navecer ispred banke.Jedan je pokusao da provali vrata ali nije mogao,ali ja sam uzeo veliki kamen i razbio prozor,odjednom se zacuo alarm nabrzinu smo pokusali uzeti imalo novca ali policija je bila toliko brza da nam to nije uspjelo.Uhvatili su nas i osudili na pet godina zatvora.U zatvoru su izbijale svai kad tuce.Nije bilo ugodno,ali odjednom sam se stvorio u svojoj sobi,i tek onda sam shvatio da je to bio samo san.

Naši Snovi 101

Dosao kuci sa treninga sav shrvan i odma otisao leci spvat.Mama me je probudila i rekla da moram u skolu. Rekao sam da nisam spreman ici jer nisan napisao lektiru.Ipak odlucim otici.Na casu profesor je rekao ko nije uradio zakljucno jedan iz bosanskog jezika.Svi su bili uradili samo ja nisam. Na red sam dosao ja . Pitao me je da li si uradio lektiru. Rekao sam da nisam stigao.Profesor mi je rekao evo ti zakljucno jedan pa ces u augustu stici.Pitaj sam da li ima kakve sanse da donesem iduce sedmice . Profesor me je mrko pogledao i pokazao mi prstom na vrata i rekao da vise do kraja godine ne dolazim na cas bosanskog jezika. Nakon tih rjeci cjeli svijet mi se je srusio. Nisam znao dal da idem kuci il da negdje pobjegnem .Bojao sam se reci to svojim roditeljima ali odjednom sam se probudio na krevetu sav mokar i shvatio da je to samo bio san.

Naši Snovi 100

Ispred mene tisuće ljudi digli ruke u zrak i mašu.Sve je usporeno kao film u slow motionu.Spustio sam glavu prema dole da vidim šta li to ja zapravo držim.Da to je bila mikseta i ja sam upravo DJ u jednoj od najvećih diskoteka u gradu.Odjednom sve se vratilo u normalu i narod skače, pleše, pjeva, a za sve to sam samo ja zaslužan.Puštao sam redom pjesme i to mi je išlo za rukom, jer to i nije nešto teško, osim pratiti bass kod različitih pjesama i po potrebi smanjivati bass i visokotonce.Najednom dolaze ljudi do mene i daju mi pare da puštam pjesme po njihovoj želji.Prihvatao sam to, jer ipak pare su pare.Diskoteka je radila do 5 ujutru i sve do 5 ujutru je bilo puno i ljudi su se zabavljali.Zabava se otela kontroli, diskoteka je ostala bez pića, pa su morali kupovati piće od drugih diskoteka koji su manje prometa imali, a dovoljno zaliha pića.Zaradio sam preko 4 tisuće eura samo na naručivanjima pjesama i još plus koliko mi je diskoteka isplatila za gostovanje.Sjeo sam u V.I.P sobu i krenuo brojati pare.Izbrojao sam 4.532 eura od naručivanja i dobio sam pare od gazde za gostovanje.Kad sam počeo taj novac da brojim, probudio sam se sav uzbuđen u svojoj toploj postelji.Toliko mi je bilo krivo što sam to sanjao, što se to stvarno nije desilo.Moj jedini san je jedan dan postati pravi DJ, kao i moj otac!!!

Naši Snovi 99

Bilo je to suncano jutro,nedjelja je bila cini mi se.Hodam ja sa drugom po parku,i pricamo nesto kad odjednom pocne da lupa nesto veoma glasno.Zemlja ispod nas je propala,a moj drug je nestao u dubini te rupe.Ja sam se drzao za neku granu od drveta koje je bilo polozeno...Grana je odjednom pukla...Poceo sam da padam.Ali na "Pola" puta do "Dna" sam uspio da se uhvatim za jedan kamen..Umalo ruku nisam otkinuo kad sam se hvatao,jer sam isao velikom brzinom.Okrenem se ja,kad pored mene moj drug!Ja ga pitam sta je ovo,kaze on ne zna ni on...Pokusali smo da se popenjemo,ali bez veceg uspjeha.Za pola sata,uspjeli smo da se popnemo svega 30cm...Smisljali smo plan kako da se izvucemo iz te rupe,ali nismo se mogli sjetiti nicega.Pokusali smo nesto veoma,veoma opasno.Taj pokusaj je prosao neuspjesno...Tu smo drug i ja ostali jedno 3 sata(bar mi se toliko cini).Drug i ja smo se predali...Kad odjednom poceo je da puca kamen za koji sam se drzao...Ipak,on nije izdrzao...Kamen je pukao,i ja sam poletio prema dnu,ako je bilo dna te pukotine...Tu je za koji sekund dosao i moj drug...Poceli smo lutati po dnu te pukotine,kad je ispred nas izasao dzin...On je pokusao da nas ubije...Kad nas je uhvatio,i posao da nas pojede,ja sam se trgnuo iz sna,i shvatio da je to bio samo jedan ruzan,veoma ruzan san!

Naši Snovi 98

Bilo mi je dosadno. Nisam znao sta da radim. Odlucio sam proci citav svijet. I tako ja sjede u svoj privatni avion i polako krecem. Naravno spremio sam stvari. Uglavnom je to bila hrana, pribor za higijenu i odjeca. Povezao sam sa sobom i svoj auto. Prvo sam odlucio obici Europu, tacnije Pariz odnosno Francusku. Dodjem ja do Francuske i sletim na aerodrom u Parizu. Sjedem u auto, zakljucam svoj avion i pođem sebi traziti smjestaj pa da onda mogu u obilazak. Naisao sam na jedan hotel sa pet zvjezdica u centru Pariza. Uzeo sam tu sobu i otisao se odmoriti od puta. Kad sam se odmorio krenuo sam u obilazak grada. Prvo sam otisao do Ajfelovog tornja. Bio je prekrasan. Tu sam se malo slikao, razgledao i vidio ljudi se penju gore. Odlucih i ja da se popnem. Kad sam se popeo na vrh vidio sam cijeli Pariz ali kad sam pogledao prema dolje prepao sam se i odmah sisao. Otisao sam u jedan restoran na veceru da probam francusku hranu. Bilo je ukusno. Kad sam se najeo, otisao u hotel jos malo odspavati da mogu nastaviti sa svojim putovanjem. Ustao sam ujutro, odmoran i spakovao stvari. Sjeo sam u auto i otisao na aerodrom. Sjeo sam u svoj avion i krenuo prema Londonu. Naime, spremala se oluja. Ja sam mislio da cu stici prije oluje ali na pola puta, oluja je vec pocela. Pucali su gromovi, puhao je jak vjetar, kisa je padala. Odjednom je puknuo grom u lijevo krilo moga aviona. Izgubio sam kontrolu nad avionom i poceo padati. Samo sto nisam pao zazvnio je alarm. Probudio sam se, u svojoj sobi naravno. Opet je to bio jedan strasan san.

Naši Snovi 97

Bilo je ljeto. Ja i moji prijatelji nismo znali sta da radimo. Odlucili smo ici na kampovanje. Prvo smo morali pitati nase roditelje. Kad su nam oni dali dobustenje mi smo spremili sve stvari koje su nam bile potrebne i krenuli na jednu planinu. Bila je to manja planina. Kad smo dosli, razapeli smo satore i pripremili vrece za spavanje. Nasikli smo drveca da mozemo zapaliti vatru za noc. Nekako zapalismo vatru i  uzeli smo mesa i isprzili na vatri. Kad smo se najeli, ispricali smo dvije tri strasne price. Bilo smo umorni i krenuli spavati. Legli smo. Ja sam osjetio da se nesto mice u mom satoru.  Probudio sam se i vidio da je to zmija. Bila je to otrovna zmija. I ja od straha pocnem vikati "Upomoc!" ... Zmija vjerojatno preplasena skoci na mene, omota mi se oko vrata i taman kad je krenula da me ujede, zazvonio je mobitel. Ja sam se probudio u svojoj sobi. Shvatio sam da je to bio samo jedan strasan san.